tebworkpewel

Nečista krv

❤️ Click here: Necista krv pdf hrvatski

Treći dramski momenat je vezan za dolazak Sofkinog oca kod Tomče, kako bi dobio ostatak novca koji mu je njegov otac obećao za Sofku. Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби. Pod strejama èevrljali su vrapci.

Ово је за Софку. Ideja romana - Najčešći je slučaj da se u delu sreću istovremeio subjektivna i objektivna ideja. Markovo samopouzdanje i sigurnost potiču iz njegove svesti da je efendi- Mita materijalno slab, da je na rubu propasti, a on, Marko, ima toliko novca da bi mogao sve preostalo efendi-Mitino imanje da kupi. Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.

Nečista krv - Ako se u životu predamo samo onom tjelesnom, odali smo se velikom poroku. Prkosno stoji na prozoru, slobodno ide ulicom, ne boji se ni mraka.

PRODUCENT I ODGOVORNI UREDNIK Zoran Stefanoviæ LIKOVNO OBLIKOVANJE Marinko Lugonja VEBMASTERING I TEHNIÈKO UREÐIVANJE Milan Stojiæ TEHNIÈKI ASISTENTI Nenad Petroviæ, Saša Šekariæ O Bori Stankoviæu i njegovom delu Iz knjige: Jovan Deretiæ, Najznaèajniji pripovedaè ovog razdoblja jeste Borisav Stankoviæ 1876-1927. Po tematici on je najizrazitiji regionalista meðu našim realistima, a po psihologiji likova, postupku i stilu jedan od zaèetnika naše moderne proze. U svojim pripovetkama, dramama i romanima dao je sliku rodnog grada Vranja na prekretnici izmeðu turskog vremena i modernog doba, onako kako su to ranije uèinili J. Ignjatoviæ sa Sent-Andrejom i S. Njegova tematika je socijalno odreðena a u naèinu prikazivanja preovlaðuje unutrašnja, psihološka perspektiva. Najveæu književnu aktivnost razvio je u prvoj fazi svog rada, na prelazu iz 19. Stankoviæ spada u one pisce kod kojih utisci i seæanja iz detinjstva imaju presudnu ulogu u književnom radu. U više pripovedaka on je dao poeziju mladosti i nekadašnjeg života u rodnom gradu Ðurðev-dan, U vinogradima, Nuška. Slika stvarnosti, svetla, prozraèna, poetièna, pomuæena je u drugim delima otkrivanjem društvenih sukoba i duševnih potresa. Stankoviæev svet, iako vremenski i prostorno udaljen, nije idilièan i beskonfliktan. Sukobi su stalni i raznovrsni, izmeðu starog i novog, kolenoviæa i skorojeviæa, bogatih i siromašnih, pojedinca i društva. U središtu svih zbivanja nalazi se pojedinac i njegova sudbina. Težište je prikazivanja na psihièkim lomovima i unutrašnjim potresima, ali se pri tome nikada ne gubi iz vida dublja sociološka zasnovanost likova i situacija. Sudbina Stankoviæevih junaka odigrava se u trouglu sila koje èine novac, moral i eros. Društveni moral sredine te materijalni interes i prestiž porodice suprotstavljaju se erotskom nagonu pojedinca, nameæu mu svoja ogranièenja i zabrane — na toj taèki poèinje individualna drama bezmalo svih Stankoviæevih junaka. U više pripovedaka Stankoviæ je prikazao osujeæenu ljubav usled toga što mladiæ i devojka pripadaju raznim staležima Stari dani, U noæi, Oni, Stanoja, Uvela ruža. Meðu njima je najlepša Uvela ruža, lirska, elegièna pripovetka, napisana u prvom i drugom licu, u stvari mali lirski roman. Ljubavna prièa, kao i u Disovim pesmama, pripada davnim danima, sva je u znaku mladosti, lepote, svežine letnjih veèeri i opojnih mirisa orijentalnih bašta. Ona oživljava u seæanju, u trenucima kada od svega toga ništa više nije ostalo. Stankoviæ otkriva svet poniženih i uvreðenih. Èitava njegova zbirka Božji ljudi, sastavljena od kratkih pripovedaka i crtica, posveæena je onima koji su odbaèeni od društva, prosjacima i poremeæenim, od kojih svako živi u nekom svom nestvarnom svetu. Više nego i jedan drugi naš pisac Stankoviæ se bavio sudbinom žene. Žena je glavna junakinja u njegovim najboljim delima, u pripovetkama Uvela ruža i Pokojnikova žena, u drami Koštana i romanu Neèista krv. U Pokojnikovoj ženi junakinja se nemoæno batrga u mreži patrijarhalnih obièaja. Ona je obezlièena do anonimnosti: najpre sestra svoje braæe, zatim žena svog muža a posle muževe smrti njegova udovica, pokojnikova žena, uvek pred strogim ispitivaèkim pogledom rodbine i sveta, kao pred oèima sudija. Istinska ljubav stalno se potiskuje i na kraju sasvim odbacuje. Jedina odluka koju je Anica samostalno donela životu bila je uperena protiv nje same: odbila je ruku èoveka koga je oduvek volela i pošla za nevoljenog. Koštana je najznaèajnija od tri Stankoviæeve drame druge dve, Tašana i Jovèa, nastale su dramatizacijom pripovedaka. Polazeæi od tradicionalne sheme ovog žanra, Stankoviæ je napisao potresnu dramu tragiènih ljudskih sudbina. Narodne pesme koje peva Koštana nose u sebi èežnju za lepotom, u njima je život slobodan od svih stega, pun radosti i pustolovine, one su utoèište od sivila prozaiène svakodnevnice. Sve su liènosti ispunjene tom èežnjom, pesma u ovoj drami predstavlja svojevrsnu kolektivnu opsesiju, sliènu opsesiji erosom u drugim njegovim delima, naroèito u romanu Neèista krv. Taj roman donosi sumu Stankoviæevog pripovedaèkog iskustva i njegovog poznavanja èoveka i sveta. Zasnovana kao društvena hronika rodnog grada, Neèista krv prerasla je u izrazit roman liènosti, psihološki utemeljen, a da pri tome nije izgubila bitnih obeležja društvenog romana. To je, možda, jedinstven sluèaj u našoj književnosti da je postignut pun sklad izmeðu sociološke i psihološke motivacije. Lik neobiène lepotice Sofke, kao i likovi drugih junaka romana, meðu kojima se izdvaja snažna liènost gazda Marka, Sofkina svekra, osvetljeni su iznutra, psihološki ili, èak, psihoanalitièki, frojdovski, ali sve što se s njima dogaða motivisano je sociološkim èinjenicama: istorijom dveju porodica koje pripadaju raznim staležima, sukobom izmeðu starog i novog, izmeðu starih bogataša, èorbadžija, koji beskrupuloznu borbu za samoodržanje prikrivaju gospodskim ponašanjem, i novih bogataša, obièno seljaka koji se spuštaju u grad, noseæi u sebi svežu krv, neistrošenu energiju i rušilaèku agresivnost. Drugi Stankoviæev roman, nedovršeni i posthumno objavljeni Gazda Mladen, jeste povest o sudbini èoveka koji je postao dobrovoljna žrtva dužnosti; prosperitetu porodice on je žrtvovao sve, pa i voljenu ženu. Umetnièki je ostvaren drukèijim postupkom od Neèiste krvi. Sve je u njemu sažeto, usmereno na ono što je glavno, nema epizoda ni digresija, iskaz je najèešæe lapidaran, skoro epigramatièan, reèenice ponekad lièe na formule. Gazda Mladen deluje, pre svega, celinom, a Neèista krv i obiljem dramatiènih situacija, u kojima izvesni detalji èesto prerastaju u višeznaène simbole. U oba ta romana i u èitavom svom nevelikom opusu Stankoviæ je stvaralac neobiène, elementarne snage, koji je s velikom mukom nalazio jezièki izraz. Bora Stankoviæ Neèista krv I Više se znalo i prièalo o njenim èukundedama i pramdedama, nego o njima samim: o ocu joj, materi, pa èak i o njoj - Sofki. Njihova je kuæa bila stara. Izgleda, da otkada je varoš poèela postojati, da je i ta njihova kuæa veæ tada bila tu. Cela rodbina iz nje je proizišla. Oduvek same bi vladike, prilikom velikih praznika, posle službe, prvo kod njih dolazili na èestitanje, pa tek onda išli u druge kuæe, takoðe stare i èuvene. U crkvi imali su svoj sto, a na groblju svoje groblje. Grobovi su od mramora a jednako, i danju i noæu, sa zapaljenim kandilima. Ne zna se koji je od predaka baš samu kuæu podigao, ali se znalo da su odvajkada bili tako bogati. Sazidao je kapiju na svod i jaku kao grad. Gornji sprat kuæe podigao, okreèio ga i išarao rezbarijama. Sobe je raskošno iskitio najskupocenijim æilimima, i starim i skupim slikama iz Peæi, Svete Gore i Rila; po rafovima poreðao srebrne sahane i zlatne zarfove. Dole, do kapije, utvrdio binjektaš od mramora, sa koga je uzjahivao na svoje èuvene konje. A on uvek, kako se pamtilo, i leti i zimi, ogrnut bio æurkom, sa silavom, pištoljima i jataganima i u teškim jakim èizmama do kolena. Otada Turèin, zaptija, nije smeo pored kuæe proæi, još manje da zastane. Za svaki narodni posao, bilo za kakvu novu školu i crkvu, ili za kakav manastir koji je trebalo podiæi, opraviti; ili, još gore i opasnije, ako bi trebalo kakvoga krvnika, nasilnika smeniti, znalo se da se za to mora k njemu doæi. I tada bi se gore, u onoj nameštenoj sobi, videlo kako prvi ljudi iz varoši celu noæ presede dogovarajuæi se, a naposletku uvek njemu ostavljaju da to izvrši, kako on hoæe i naðe za dobro. On bi to brzo izvršavao. Mitom, èime se najviše i uspevalo, a ako ni to ne, onda èak i kuršumom, i to od èoveka tuðe vere, kakvog Arnautina, kaèaka. Ali zato je onda moralo zlatno kandilo njihove kuæe pred raspeæem u crkvi jednako da gori, a onaj sto, odmah do vladièinog, samo njihov da je, i niko sem njih ne sme u nj da uðe i odstoji službu. Sirotinji i ljudima po zatvorima, za vreme Uskrsa, Božiæa ili slave, tri dana moralo se slati jelo i piæe. Bio je strog i prek. Trepet ne samo za kuæu nego i za celu porodicu. Èivèijama, slugama sa èivluka iz Rataja i vodenièarima sa vodenica u Sobini, on je bio sve i sva. Èak je neke, prièalo se, i ubijao. Za sve vreme dok bi on putovao po Turskoj, po trgovini, a obièno bi se celog leta tamo bavio - on bi se ovamo po rodbini jednako pominjao i njime se zastrašivalo. Juèe sam bila tamo i rekoše mi: tek što se nije vratio s puta. I neæu ja više da drhtim i da strepim pred njim zbog tebe; neæu više da lažem i da te krijem. Zar ja ne znam i ne èujem šta on radi, gde se lunja i koliko troši. Glavu æu mu kao vrapcu otkinuti! Ni ti ni on niti iko od vas na oèi da mi ne izaðete. I sve æu da mu kažem, èim doðe, videæeš ti! I to je pomagalo, zastrašivalo, jer znalo se šta èeka toga. I zaista, èim bi on došao s puta, odmah bi se cela rodbina sticala: žene, tetke, strine. Muževi kao da nisu smeli prvog dana preda nj, a znali su da æe on, šta bi za njih imao, preko tih njihovih žena poruèiti im i narediti. Svaka bi odlazila gore, na gornji sprat, i na onaj doksat, gde bi on obièno sedeo. Ponizno, sa strahom, ne smejuæi od velièine - jer takav im je veliki i strašan izgledao - ni da ga pogledaju, pozdravljale bi ga: - Doðe li, bato? A veæ kada bi koju naroèito po imenu pozvao gore k sebi, ona bi premirala. Znalo se da on nikoju, kad po imenu zove, ne zove za kakvo dobro. Sigurno muž njen nešto skrivio. Ili novac što je uzajmio od njega za radnju nije vratio; ili nije ga ni uložio u radnju, veæ ga slagao i za nešto drugo potrošio. Ali, i pored sve te njegove strogosti, opet i najsirotija i najudaljenija u rodbini nije bila zaboravljena, jer je svakoj donosio sa tih putovanja kakav poklon i svaku ma èime obradovao. Mnogo nije govorio nikada. Ali što bi rekao to je bilo reèeno. I tada se pamtile i upotrebljavale njegove reèi i izreke. I kada ne bi bio na putu, on bi jednako sedeo kod kuæe: leti gore na doksatu - a zimi dole, u onoj velikoj širokoj sobi. Ceo bi dan tamo samo sedeo, pušio, pio kafu i nareðivao. Ali pored svega, što je uvek moralo da bude kako bi on hteo, ipak sa sinom, jedincem, nikako nije mogao da izaðe na kraj. Kæeri je veæ udao i udomio, kako je on hteo. On, sin, kao u inat, nikako nije hteo da mu ide po volji. A ko zna zašto? Da li što veæ, onako star, nije više mogao iæi po trgovini, te, valjda, ne donoseæi i ne zaraðujuæi više, nema onaj ugled kao pre; ili, a to je najviše jedilo starca, sigurno je bilo koga koji je na to sina protiv njega potpomagao, jaèao. Sigurno je to bila ona, mati, jer zna on, da, dok nije sina rodila, ona se živa nije èula. Istina, ni tada, sa sinom, nije smela da mu se na oèigled protivi, ne izvrši što bi joj naredio, ali oseæao je on kako je ipak ona nekako drukèija. Izgleda kao da, dosadivši joj se naposletku taj veèiti strah, trepet od njega, manula ga i ostavila da i dalje nareðuje, zapoveda i grdi sluge i èivèije, a ona se sva okrenula sinu i jednako samo njega pazi. Sa sinom je izlazila i išla po rodbini, kod kæeri, i onda, svi skupa, išli bi po èivlucima, slavama, saborima i po ostaloj rodbini. I sve, i sestre i mati, utrkivale se koja æe što više da mu ugodi. Što god bi uradio, za njih je bilo sveto. Nisu mogle zamisliti da bi on mogao, ili što bi i uèinio, da je to nešto ružno i nevaljalo. A starac, više ljubomoran, a i videæi kako sin, zbog tih njinih ulagivanja oko njega, biva sve više nežan nego što treba, jednako se na sina durio. Nije mogao da ga gleda, kako je govorio. A da i njega kao i druge bije, nije mogao, jer ga je i on mnogo voleo. Istina, to nikada nije kazao; èak, kada bi se ovaj i razboleo, starac nije hteo da siðe, da ga vidi, ali ipak da i na njega, kao na ostale, sluge i èivèije, digne ruku - to nije mogao. A još kada je sin poèeo jednako samo sa Turcima i begovima da se druži, s njima da pije, pa èak i u njihove hareme da odlazi i sa njihovim devojkama i bulama da ašikuje, starac se poèeo obezumljivati. I on je nekada bio mlad. Ali onda, eto mu èivluci i u njima seljanke, èivèike. A što u Turkinje, u neveru? Jer kod njih, bula, pošto po èetiri njih samo jednog muža imaju, to im je vrela i meka krv. I zato - objašnjavao je starac - i on sam, sin mu, takav je, bled, suv i tanak; više žensko nego muško. I zato on ne može ni da ga gleda, niti æe ga pogledati! A kada bi, i posle tolikih grdnja i psovki, èuo kako je opet sa nekim begovima negde naèinio kakav lom i èudo, i u zoru kuæi došao - on tada ne bi zvao njega, sina, veæ nju, mater. Ona, mada je èula za to, ipak bi se èinila nevešta. Zar ja, što ne silazim dole, pa misliš ništa i ne èujem i ne vidim? Koje doba beše jutros kada on doðe? On veæ ne bi mogao da izdrži. Cipelom ili èibukom bacio bi se za njom: - 'Ajd, bar i tebe da ne gledam! Ne toliko tada ljut i besan na njega, sina, koliko na nju, na tu njenu tobož toliku ljubav prema njemu, te zato, što ga bajagi toliko voli, jednako laže za nj i ovoliko ga uporno brani, kao da ga samo ona voli, kao da je samo njen sin, i samo mu ona dobro želi. A zna kada je noæas došao. Samo je jedanput lupnuo alkom, a ona, mati, odmah iz kuæe istrèala; sigurno nije nikako ni spavala, èekajuæi ga. Èak nije dala momku, koji je kao uvek naoružan iza kapije spavao, da kapiju otvori, veæ odbijajuæi ga od kapije, rekla: - Nemoj ti. Ti kada otvaraš, mnogo lupaš, i probudiš onoga tamo gore, staroga. A meðutim, on, stari, zna da nije zbog toga što njega žali, da bi se on tom lupom probudio, uznemirio, rasterao mu se san; nego zbog toga da ne bi èuo kako njen sin u zoru i u nedoba dolazi. I veèito u toj kao svaði, grdnji i neslaganju sa sinom, tako starac i umro. Èak, kao u inat njima, a najviše svojoj ženi, kada se razboleo, nije hteo da kaže, da se potuži, veæ jednako ležao gore, na doksatu od kuæe, i samo opštio sa slugama, te ga tako jednog dana tamo zatekli i mrtvog. I otada od smrti hadži-Trifunove, u njihovoj kuæi znalo se samo za onaj život, izobilan, uvuèen i pun raskoši, sa lepim ženama i raskošnim odelima, a još raskošnijim jelima i slatkišima. Jedna furundžica, koja bi samo za njihovu kuæu pekla, mogla je od njih da se izdržava, toliko se mesilo i peklo. I nikad se iz njihove kuæe nije èula, kao iz ostalog komšiluka, svaða, boj, ili piska dece. Èak se niko nije mogao pohvaliti da je mogao èuti da se kod njih kakva ružna reè izgovorila glasno. I što je bivalo svaðe, nesuglasice, pa i smrtnih sluèajeva, sve se to svršavalo u tišini. Jednako se gledalo da se živi što tiše, lepše i u što veæem izobilju: da su sobe jednako okiæene i što toplije, ututkanije nameštene; da po kuæi, po dvorištu šušte meke ženske haljine; da se viðaju lica bela, nežna, oèuvana i negovana. Oko kuæe jednako se dokupljivali susedni placevi i ambarevi. Štale, što su bile isprva odmah do kuæe, sve su se dalje iza kuæe pomicale u krajeve, da se prilikom donošenja hrane, žita, ne bi remetio kuæni mir i raskoš. A oko kuæe se opet bašta jednako proširivala, punila najlepšim i najboljim drveæem: šamdudima, trešnjama i višnjama, i raznovrsnim kalemljenim skupocenim ružama, a osobito niskim jabukama do zemlje sa nežnim plodovima, koje su samo po nekoliko zrna godišnje raðale. Ženske su imale samo da se što lepše nose, kite, i da znaju što više stranih jela da gotove, i što teže, zapletenije vezove da vezu. Ali, opet, ipak da im je jedino glavno da što više svoju lepotu i snagu neguju, da su što belje, što strasnije. I cilj života da im je taj: koja æe od njih, jednako negujuæi se i ulepšavajuæi, moæi svojom silnom lepotom sve ostale ženske iza sebe baciti, a sve muške po kuæi - ne gledajuæi na rod, ni doba - osvojiti i zaluditi. Nigde ih nije bilo. Mada im je magaza bila gore, u glavnoj èaršiji, i u njoj se uveliko držala so i konoplja, ona je više služila za obraèunavanje sa èivèijama i davanje pod zakup zemlje nego za trgovinu. Pa i u toj magazi nikad niko od njih nije bio, veæ uvek njihov glavni momak. Još manje ih je bilo na èivlucima i vinogradima. Jedino što su odlazili u èivluk kod Donjeg Vranja. Ali tamo se išlo više šetnje radi. Taj èivluk bio je na puškomet daleko i èovek se mogao, naroèito leti i s jeseni, tako tiho i sveže odmarati u njemu. Bio je usamljen, iza polja, sa kulom u dubini zelenila, a okružen svuda zidovima i redovima visokih topola koje su veèito šuštale uspavljujuæi. Za taj èivluk, naroèito za tu kulu, tolike su prièe i bajke bile vezivane i govorene. I jedino na tom èivluku što bi se ko od njihovih muških mogao videti, a inaèe nigde, jer i njihov se sav život sastojao samo u raskošnom nošenju odela i neprekidnom trudu da se što duže živi. Zato ih uvek i bilo po okolnim banjama, gde su se oporavljali od neuredna života, da bi se posle mogli prilikom prve gozbe, slave, veèere, što više najesti i napiti. Kad bi poèela da se približava slava njihove kuæe, Sveti Ðurðic, onda na dve nedelje unapred nastalo bi spremanje. Videlo bi se kako iz cele rodbine, a obièno sirotije tetke i strine, dolaze, da tu i spavaju, da bi mogle jednako raditi, pomažuæi da se što više namesi, spremi i udesi. Po tri puta bi se neki kolaèi mesili, koji ne bi ispali kao što treba. O pranju, ribanju, nameštanju i kiæenju soba po nekoliko bi se dana dogovaralo. Odelo, poèev od najmanjeg deteta pa do najstarijeg, sve bi se iznova krojilo. Èak bi se prepravljalo odelo i slugama, naroèito sluškinjama, kojih je uvek bilo po nekoliko i to veæinom iz njihovih èivluka. Njima bi se tada davale, ne stare haljine, veæ samo tek nekoliko puta nošene, koje su ili bojom ili krojem izišle iz nošnje. I tamo, zatvoreni, u društvu èuvenih Grka, Cincara i prvih begova, Turaka, koje zbog vere nisu mogli primati kod kuæe, pravili èitav lom. Dovodili èoèeke iz Skoplja, metere, zurlaše iz Masurice, i Ciganke, i to ne prave, ove iz varoši, iz ciganske male, nego takozvane Ðorgovke, naseljene po okolnim velikim selima i hanovima na drumu, a èuvene sa svojih krtih, toplih tela i razbludnih oèiju. I onda bi otuda, iz èivluka, gde su bili zatvoreni sa sviraèima koje nameste u drugu sobu, da ne bi mogli gledati šta oni rade, po nekoliko dana dopirao ovamo u varoš pucanj pušaka i videlo se bacanje raketli. Posle, u potaji, u poverenju, prièalo bi se kako je k njima jedne noæi bila došla èuvena Saveta koja nije bila obièna, svakidašnja, za novac ženska. Ona je bila bogata, sa grdnim imanjem što joj je muž ostavio. I za nju bi se onda prièalo kako je istina krišom, i ona tada kod njih bila i sa njima banèila i pila. I zatim, kako se to celo veselje posle slave svršavalo strašnom kockom na kojoj su, po obièaju, oni, njini muški, kao domaæini, sveta i obièaja radi, po èitave njive i vinograde gubili. I u tome je bio jedini život tih njihovih muških, jer ceo ostali život, život na ulici, po komšiluku i èaršiji, trgovini, prodaji, ne samo da je bio daleko od njih, nego su se i oni sami sve više trudili da bude što dalje od njih. Jednako su se upinjali da sa tom svojom kuæom, imanjima i èivlucima budu od cele varoši izdvojeniji i udaljeniji. I baš u tom upinjanju da se od svih izdvoje, izgleda da su nalazili svu draž svoga života. A da bi u tome što više uspeli, gledali su da se u svima sitnicama od ostaloga sveta razlikuju. A po nošnji, oblaèenju, najviše su se poznavali. Niko od njih nije poneo duboke cipele ili èizme veæ uvek plitke, lakovane. Èakšire, istina, i njine su bile široke, èohane, koje su im ostrag u borama teško padale, ali nogavice nikad nisu bile dugaèke, još manje široke i ispunjene gajtanima, veæ uske, kratke, da bi im se što više videle bele èarape. Brojanice koje su nosili nisu bile kao ostale, èak ni kao hadžijske, sa krstom, veæ sitne, crne, skupocene, da bi se, ma koliko bile dugaèke, ipak mogle sve u šaku da skupe. I u brijanju i šišanju kose izdvajali su se. Kao god što su svi imali isti izraz lica, veèito uzak, suv, tako su isto svi bili i sa jednako kratkim, potkresivanim brkovima koji im nikada nisu prelazili iza krajeva usta. A opet, da ih ne bi svet sasvim zaboravio, redovno su se pojavljivali na saborima i sveèanostima. Slali su bogate priloge za zidanje škola i crkava. I zato uvek, pri izboru patronata nad crkvom, nad kakvim opštim dobrom, biran je i po jedan èlan iz njihove kuæe, i to ne toliko zbog njihovog uèešæa i rada, koliko zbog tih poklona i priloga. I valjda zbog toga spoljnog, neblagodarnog sveta, od koga su se oni toliko odvajali, bežali, ali kojega su se toliko isto i bojali, jer je, usled zavisti, taj svet uvek gotov da se podsmene, siti i zazloraduje - znalo se: da oni, oduvek, što god bi se desilo u njinoj rodbini, sve brižljivo kriju i taje. Najveæe svaðe prilikom deobe imanja, najgore strasti i navike, kao i bolesti, u tajnosti su se èuvale. Ništa se nije smelo doznati, ništa videti. I znalo se kako bi tada svaki od njih, ne verujuæi samom sebi, kad baš mora da izlazi u èaršiju, pre izlaska prvo morao iæi na ogledalo da se ogleda i vidi da mu se sluèajno po licu i oèima što ne poznaje. A, meðutim, toliko je imalo da se èuje, vidi i prièa! Naroèito u poslednje vreme, otkada je poèela deoba, otkada je svaki brat, stric Sofkin, hteo da ima svoju kuæu i sve u njoj, kao što je u glavnoj njihovoj. Sama Sofka uvek se sa jezom i strahom seæala toga što je, ili još kao i dete, od svoje babe, matere i ostalih tetaka i strina mogla da naèuje, kad su one bile nasamo i mislile da ih niko neæe èuti, još manje se bojale da æe to Sofka, onako mala, razumeti, a kamoli upamtiti; ili, što je i sama, kad je odrasla, svojim oèima videla. Veæ za prambabu joj, za èuvenu Conu, ne samo po varoši, nego i po okolnim varošima znalo se i prièalo. Pošto je ostala udovica, nikako se nije udavala. Pola varoši neženjeno ostalo, nadajuæi se da æe se preudati ma za koga od njih, kad veæ ostari i malo popusti lepotom. Ali ona nikoga nije gledala, nego jednako vodila i predstavljala kuæu kao pravo muško. Kada bi izlazila i odlazila na èivluke, da nadgleda imanja, išla bi na konju. Sluge, s obe strane držeæi ruke na sapima, pratile su je. Ne samo da je pušila, veæ i oružjem rukovala. A i sam hod, stas, naroèito oble joj i visoke obrve i ovalno i malo duguljasto lice, izdvajalo je od ostalih žena. Ali zato nije ni umrla kao ostale ženske. Jednako, ne propuštaju nijedan praznik, odlazila je u crkvu da tamo, u stolu njihove kuæe, odmah ispod vladièinog stola, celu božju službu odstoji. U to vreme došao neki nov uèitelj, Nikolèa, èuven sa svoga pevanja i nesravnjenog glasa. U njega se ona tu, u crkvi, slušajuæi njegovo pevanje, naposletku i zagledala. Ko zna kako se upoznali, kako i gde sastajali. Tek se poèelo primeæivati kako, èim bi on iz pevnice spazio da je ona u svome stolu, odmah bi onda njegovo pevanje toliko postajalo zanosno, toliko bi on u svoj glas poèeo da unosi, ne, kao što dolikuje molitvi, svetoj reèi pesme, pobožnog, visokog i suvog, nego toliko neèega svetskoga i strasnoga, da bi svi bivali potreseni i uzrujani. Èak èulo bi se kako i sam vladika, kada bi mu posle pevanja prilazio ruci za blagoslov, blagosiljajuæi ga, govori: - Aferim, sinko! Ali mnogo, sinko, svetovno, mnogo silan i èudan glas! Ali isto onako kako je umela da saèuva od sveta te svoje veze sa njim, tu ljubav, gotovo zadocnelu za njene godine, ali ne i za njenu lepotu i svežinu, isto je tako znala, kada se to htelo da obelodani poroðajem, sve da zataji. Kratko i mirno sa sobom je svršila. Jednoga dana našli je u kupatilu mrtvu, sa preseèenim žilama. Pa èuveni deda Sofkin, Kavarola. Mesto da on, kao stariji, jednako sedi kod kuæe, pošto je mlaði brat bio veèito bolešljiv, i mada se bio oženio prvom lepoticom iz Skoplja, iz neke upola grèke familije, ipak on, jedva izdržavši nekoliko meseci braènoga života, produži tobož svoja putovanja po varošima, a u stvari svoj stari raspusnièki život sa èoèecima, Cigankama i drugim javnim svetom. Žena njegova morala je sama kod kuæe da sedi i tog svog devera da dvori, neguje, èuva i jednako da je s njime. Na saborima, slavama sa njime morala je da se pojavljuje. I ko zna kada, kako, te izgleda da je s njime poèela grešiti. I jedino taj njen greh sa umobolnim deverom mogao je da objasni posle onoliko trpljenje i podnošenje od muža, Kavarole. On, sigurno osetivši taj njen greh, kad bi došao kuæi toliko bi besneo, èinio èuda, pokore. Dolazio bi kuæi zajedno sa javnim ženskinjem. Tu bi produžavao, a ona bi sama morala da ih dvori, služi. I tada bi sluge brata, veæ onesveslog od straha, krišom iznosili i sklanjali u komšiluk, da ga ne bi zaklao. Žena bi ostala da sama prostire postelju, pa èak dotle je išlo da i njega, i te ženske, zajedno, pokriva. Živi ljudi još to prièaju i kunu se. Naskoro žena umrla, brat u manastiru, svetom ocu Prohoru, umobolan svršio. A on opet otišao na ta svoja putovanja i lutanja. Kæeri, s pomoæu strièeva i rodbine, mesto njega vodile kuæu. A i on sam morao više puta u godini da dolazi, da ne bi sve to palo u oèi i sve se saznalo. Ali nije ostajalo samo na tome. Produžavajuæi i dalje terevenke, Kavarola pod starost, pošto je udao kæeri, na sramotu svih, ponovo se oženio. I kao u neki inat, kao da se prvi put ženi, tako veliku i sjajnu svadbu pravio. Uzeo je, istina, malo stariju, zaostalu, ali èuvenu sa svoje raskošne lepote. I ona opet bila neka Grkinja, iz grèke familije koja je bila u samoj varoši, odmah ispod crkve. Ona toj familiji nije bila ni kæer, ni sestra, veæ neka dalja roðaka. I ko zna zašto je, veæ kao velika, zaostala devojka, tu dovedena. Sa njome imao samo jedno dete, sina, koji se prvi poèeo da nosi a-la franga. Sama ona i sva njena raskošna lepota izgleda da je bila i trajala samo do venèanja, svadbe, a posle odmah usahla, sparušila se. I otuda posle, da bi i dalje saèuvala tu svoju sparuškanu lepotu, ceo život provela u leèenju, negovanju, kupanju i prženju tela... Pamti se da iz amama gotovo nije izbijala. Tri puta je bežala kao devojka. Tri puta se i turèila. Gotovo jedan èivluk otišao otkupljujuæi je i dovodeæi natrag. I posle, da se sve to sakrije, udali je za jednog njihovog slugu, kome gore, gotovo na kraj varoši, kupili kuæicu i dali mu nekoliko njiva i vinograda, da bi mogli živeti. I ona, kada ostarela, nikada ovamo više nije dolazila. Ponosio se što im je rod, što može i on sa njima za sofrom da jede i pije. A svima je bio neugodan, svi su ga nerado gledali, ne što je sa njima sedeo, nego što ih je podseæao i bio živi svedok onoga šta je bilo... I onda sve gore i gore stvari. Toliko umobolnih, uzetih, toliko raðanje dece sa otvorenim ranama, umiranje u najboljim godinama, veèito dolaženje èuvenih eæima, lekara, babica, toliko bajanje, posipanje raznim vodama, voðenje kod vraèara po razvalinama, po zapisima i drugim lekovitim mestima po okolini!... Sofki i sada, kad god bi se setila ludog tetina Riste, meso bi nekom odurnošæu zaigralo. Seæa se da zbog toga kao devojèica nikada nije volela iæi k njima, još manje, kao kod drugih, pa dva i tri dana tamo ostati. Ne zna se baš zašto je poludeo. Posle bolesti, u kojoj je bio sav uzet, uobrazivši da ga je, za vreme te njegove duge bolesti, žena varala sa najstarijim kalfom iz radnje, poèeo da pije. Onda je i poludeo. Držali su ga i hranili vezanog, gore, na gornjem spratu. I kad god bi Sofka sa ostalom decom htela iz radoznalosti da ode gore i vidi ga, pa penjuæi se na stepenice poèeli da vire kroz rešetke od ograde na doksatu ispred njegove sobe, on primetivši ih, go, samo u gaæama i košulji, visok, bled, poèeo bi k njima da podskakuje i vièe: - Oh, Marija kurva! I vezanih nogu, u belim, novim èarapama, jednako podskakujuæi, nastavljao bi: - Oh, oh!... Tetka, èuvši, brzo bi istrèala. Njih, decu, odjurila bi, a njega silom uvukla natrag u njegovu sobu. Noæu bi bilo još gore. Sofka, pokrivena jorganom sa ostalom decom, koja, naviknuta, odavno bi zaspala, ne bi nikako mogla da zaspi, jer bi jednako dopiralo do nje odozgo, kroz tavanicu, njegovo pocupkivanje. Pa tek, kada bi tetka otišla da ga leèi! Sofka nije taèno znala u èemu je bilo to leèenje, samo bi se onda jasno èulo njegovo jaukanje i vriskanje: - Vodice, mori! Umreh za slatku vodu! I užasan krik, šum, odupiranje, vezivanje za krevet. I onda tetkino dolaženje otuda, njena zamorenost, malaksalost. I raskomoæavajuæi se u svojoj postelji da legne, ono njeno krštenje i uzdisanje i molenje: - Uzimaj, Gospode! II Zato Sofka nikada nije volela da o tim svojim precima misli, jer je znala da bi uvek tada po tri i više dana, èisto kao krijuæi se od same sebe, išla po kuæi bolesna. Svoga roðenog dedu i babu jedva kao kroza san pamti. Babin lik uvek joj je malo jasniji. Veèito je sedela dole u sobi i to uvek leðima poduprta o zidove kupatila, kao da je i leti htela da ih greje i pari. Šiljasta nosa, šiljaste brade, ali za èudo visoka èela i krupnih, tako dubokih i tajanstvenih oèiju, sa jasno izvedenim do na kraj èela dugaèkim obrvama i gustim kao sen trepavicama. Što je nagore, ona je svome mužu, Sofkinom dedi, padala kao neka roðaka, istina ne po krvi, po ocu i materi, ali po nekom stricu. Grdan je novac morao da da, dok se venèali. I posle, kao zato što se tako blizak rod uzeli govorilo se da je ona uvek bila povezane glave koja ju je otada jednako bolela, i od koje se je ona jednako leèila, a najviše ljutom, prepeèenom rakijom. A dedu pamti samo po jednom. Èim Sofka poodrasla, umela sama da jede i sedi za sofrom, on, deda, naredio da i ispred nje na sofri, kao i pred njim i pred ostalim èlanovima porodice, stoji napunjen satljik vina. Samo ga po tom pamti, a više ništa. A posle su joj prièali: kako - kad Sofkin otac odrastao i, kao što je red i kao što dolikuje kuæi toliko bogatoj, otišao, pored Soluna, èak u Carigrad, da što više putuje i uèi - taj njen deda i baba tada nikako nisu bili kod kuæe. Ostavljajuæi momku Tonetu magazu gore u èaršiji a kuæu Magdi, sluškinji, koju su još detetom uzeli i lepo je udomili, jednako su bili na èivlucima. Tamo se hranili od èivèija, da bi se samo mogao što više Sofkinom ocu, efendi-Miti, novac da šalje, te da on što bezbrižnije živi, uèi i što više nauèi. Lepšega u varoši nije bilo. Lepše turski, grèki i arapski govorio nego svoj maternji jezik. Za sve je bio tuðin i stran, naroèito za toliku rodbinu. Istina, govorio bi pokatkad i zdravio se s kojim od njih, ali više obièaja radi nego što je hteo. Èak ni sa ocem i materom, tek pokoji put. Nije ni jeo sa njima dole, u prizemnoj sobi. Gore, u gostinskoj sobi, moralo da mu se postavlja i naroèito za njega da se kuva, toliki je bio probiraè. Jedino što ga je zagrejavalo, èime se ponosio, bilo je to što ga zbog te njegove uèenosti a i otmenosti poèeli prvi begovi i paše da pozivaju. I to ne oni stari begovi, begovi samo po bogatstvu, veæ ovi drugi, koji su, pored bogatstva, isto tako bili školovani i nauèeni kao i on sam i koji su u poslednje vreme poèeli ovamo da dolaze i da bivaju postavljeni za medžlise i za sudove. Oni ga prizivali k sebi, družili se s njime. Prilikom suðenja, na savetovanjima, bivao je on kao tumaè, kao neka veza izmeðu njih i naroda kome je trebalo da ovi sude i zapovedaju. Èak su ga na svoje gozbe zvali, u svoje kuæe primali, kao što je i on njima vraæao te gozbe i doèeke, ali koji su luksuznošæu i naroèitim retkostima morali prevazilaziti te njihove. Tako isto on je bio najbolji i najmerodavniji ocenjivaè ženskinja koje bi begovi dovodili za sebe. Docnije, kada je trebalo da se ženi, pošto veæ nije bilo u varoši, kao pre, onako bogatih devojaka iz prvih kuæa, nego je ostajalo: ili da sa velikim mirazom uzme kakvu seljanku, jer jedino još sa sela su pristajale da, donoseæi sa sobom imanja, doðu u varoš i u ovakve stare kuæe; ili da probira i uzme lepu, ali gotovo sirotu. I on je ovo drugo izabrao. Sofkina mati je bila najmlaða od svih sestara, i kuæa njena bila je, istina, nekada malo bogata, ali tada dosta oronula. Živeli su od kirije od nekoliko oronulih duæanèiæa pri kraju varoši. Sofkine matere otac, veèito bolešljiv, gotovo slep, jednako je sedeo kod kuæe sa navuèenom modrom hartijom nad oèi, bojeæi se sunèanice, i veèito raspasan, iznegovan, kao da se tek sada iz postelje digao. Njene sestre odavna to nekadašnje bogatstvo prežalile i poudavale se za sitne trgovce, bakale, veæinom skoroteènike, dok se Sofkina mati, Todora, od svih tih sestara odvajala. Bila više muško nego žensko. Vižljasta, suva i crnomanjasta. I niko se nije mogao nadati da æe iz nje kakva lepota izaæi. Ali ne prevarilo to njega, efendi-Mitu. Èim je takvu video, odmah, znajuæi u kakvu æe se lepoticu docnije razviti, na iznenaðenje i èudo svima, a najviše na uštrb dotadanje svoje gordosti i gospodstva, uzeo je za ženu. I zaista, nije se prevario. Kao iz vode, posle godinu dana udadbe, Todora se razvila i prolepšala u pravu lepotu. Ali njega to brzo zasitilo, te opet nastavio svoj stari naèin života. Kao i pre, kada je bio neženjen, moralo se njemu isto tako gore odvojeno nositi, i ruèak i veèera. Retko je silazio meðu njih, još reðe se sa njima razgovarao a kamoli da je hteo štogod po kuæi da vidi, nadgleda. A docnije, kad mu žena rodi Sofku, morala je sasvim da se odvoji od njega i da spava dole, sa svekrom i svekrvom, samo da bi on mogao što spokojniji i mirniji da bude. A opet uvek, èim bi mu se ukazala prva prilika, gledao je što pre da ode na kakav put, tobož po trgovinu. Istina, tada veæ nisu, i to zbog oskudice u novcu, trajala dugo ta njegova putovanja, ali ipak su bila èesta. A najviše su padala u ona doba godišnja kada je nekada, još kao mlad, išao na ta putovanja i nauke. I èak za vreme tih putovanja umrli mu otac i mati, Sofkin deda i baba. I kao da ga glasnik nije mogao na vreme naæi kada se to desilo, te nije mogao stiæi da ih bar vidi mrtve. Ali pored sve te njegove odvojenosti i usamljenosti od kuæe, od rodbine, pa èak i od svoje žene, u kuæi se ipak živelo isto onako raskošno i u izobilju. Sofkina se mati, veèito zahvalna što je on nju uzeo, uzvisio je k sebi, pokaza, više nego što su se od nje nadali. Kao da je bila iz prve i najbogatije kuæe, tako je nameštala sobe, tako je gotovila jela, doèekivala goste i rodbinu. I dalje se rodbina tu skupljala, dolazila. Ona, mati joj, gledala je da prilikom svakog praznika, slave, imendana bude uvek sve lepše i raskošnije. A na njegovu tu veèitu odvojenost, usamljenost od svih pa i od same nje, svoje žene, nikada ona èak ni izrazom lica, pokretom, a kamoli reèju da štogod pokaza. Tek docnije, kad Sofka poodraste, on je više radi nje, Sofke, nego radi matere, poèeo se kao raznežavati, i poneki put prilaziti k njima. Sam je poèeo Sofku uèiti da èita i da piše. Pokatkad, uveèe, kad bi on dolazio kuæi, a dole, ispred kujne, meðu materom i með ostalim ženama bila i Sofka, i kad bi mu ona poletela u susret, on bi onda, grleæi je, dolazio sa njom. Sofka bi tada oseæala po svojim obrazima njegove ruke, prste, kako je šašolje oko vrata, po bradici i po grguravoj kosici. I sada, kad se toga seti, Sofka bi poèela da oseæa onaj miris njegovih prstiju, suvih, nežnih i pri krajevima malo smežuranih, miris njegova odela a naroèito rukava, iz kojeg se ta njegova ruka pomaljala i nju grlila i k sebi privlaèila. Jesi li bila dobra? Svi bi se tada oslobodili, a naroèito mati joj, koja jedva doèekujuæi tu priliku da se i ona sa njim, najviše radi ostalih žena, štogod razgovara, šali, poèela bi tobož Sofku kod njega da panjka: - Dobra! Celo jutro juri i trèi kroz baštu. Ne mogu da je zadržim. Samo kida cveæe i baca. Sofka, jednako oseæajuæi na sebi njegovu ruku i grleæi mu kolena i široke èohane èakšire, i tada još, onako mala, pa je veæ znala da æe to materi èiniti radost i sreæu, mazeæi se oko oca, poèela bi da odrièe i da se pravda: - Nije, efendijice, nije tatice! Nije, živ mi ti! On, uzimajuæi je u naruèje, nosio bi je sobom, gore, u onu njegovu sobu. I ako bi tada poèeo da pada mrak, dole kod matere niko od posetilaca ne ostao, on bi onda poèeo sa njome da se igra. A najviše bi, meæuæi je na minderluk, kleèeæi ispred nje, uzeo njene ruèice da obvija oko svoga vrata, svoju glavu da meæe u njen skut i da je gleda nekim tako širokim, èudnim i dubokim pogledom. Kao da mu iz samih oèiju suze idu, usta poènu da se pokreæu i vlaže se. Nikako ne može da je se nagleda, jednako kao u Sofkinim oèima i ustima nalazeæi i seæajuæi se neèega. Da li neèega neprežaljenog i nenaðenog? Da li što ovako lepa Sofka nije muško, njegov naslednik? Da li što ga, njene tanke usnice, detinje ali crne oèi i malo, tamno èelo, sa veæ dugom kosom, podseæaju na mater, na onakvu kakvu je prvi put video, prvi put se njome zaneo? Noseæi je na rukama po sobi, grleæi je, govorio bi: - Sofkice!... I sve bi je jaèe grlio, tako da se Sofka i sada seæa njegove skoro izbrijane brade koja bi je tada poèela po licu da grebe. I, ako sve to njegovo iznenadno raspoloženje, ta bujnost, ne bi bila prekinuta sluèajnim dolaskom nekoga ili ma èim drugim, onda bi i mater k sebi zvao. Tada bi zajedno veèeravali, zajedno sedeli gore, u njegovoj sobi. I Sofka ne pamti slaðe veèere od tih. I sutra nastali bi tako isto sreæniji dani. Kolima bi odlazili u Donje Vranje na èivluk. Ali niko više sem njih troje i Magde. U kolima, na prvo mesto sedao bi on. I kao svakada, izvaljen na sedištu, sa jednom nogom opruženom i po njoj opuštenom rukom, obuèen u èohano odelo, ali ne kao ostali, veæ u nekom naroèitom za njega kroju. Èakšire malo uske, bez gajtana, jer su one lakše i skuplje staju zbog težeg šivenja. Suva, duguljasta, malo košèata lica ali svagda stegnuta izraza oèiju i usta i sa malo visokim èelom i jednom po njemu nabranom, popreènom borom ispod kose. Ispod èela su bile njegove uvek umorne, uvek upola otvorene oèi. Onom drugom rukom držao bi Sofku na kolenu, a ona bi bila tada okiæena i obuèena kao veæ velika devojka. Cela kosa bila joj povezana, svi zuluvèiæi izvuèeni oko èela i ušiju, a pretrpana mintanima i nakitima. Sproæu njih sedela bi mati. Ona, sigurno okupavši se za ovaj izlet, bila sva rumena i svetla. Njene oèi, one njene èuvene krupne oèi sa izvedenim obrvama i vrelim jagodicama, tako bi joj se sjale a usta sreæno igrala. Kola bi silazila naniže. Ulazila bi u onaj prolaz, uzan i pritešnjen zasaðenim vrbama i iskopanim jendecima, ali zato pun svežine. Onda bi izlazila i išla ka onoj ravnici, podjednako ravnoj zbog zasaðenog kukuruza i duvana. Tada bi se sve brže primicali. Magda gore, kod koèijaša, usred korpi i zavežljaja sa jelima i pitama, veæ ne bi mogla da izdrži a da se ne zdravi i razgovara sa seljacima prolaznicima i radnicima. Uostalom, ona je jedina i odgovarala na njihove pozdrave, pošto on, efendi-Mita, sa Sofkom u krilu, zavaljen, nije gledao ni u koga veæ jedino u ono svoje ispruženo koleno, naroèito u svoje lakovane, plitke, i to duple, prave turske cipele. Ili je bar tako izgledalo da samo u to gleda, da ne bi valjda primeæivao te pozdrave i morao na njih odgovarati. U èivluku, ograðenom zidom i topolama, odmah do reke, punom svežine i hlada, èak i zime usred leta, proveli bi nekoliko dana. Otac bi bio ceo dan dole, u bašti, izvaljen na jastucima, opkoljen tacnama duvana i šoljama od ispijenih kafa. Mati gore, na kuli, sva sreæna, jednako je bila na prozorima od soba, koje tobož vetri i paje. Magda veèito u svaði sa èivèijama i slugama što joj ne donose kako treba iz sela maslo, sir, piliæe, da se veèera ne zadocni. Uveèe veèeravali bi uz piæe koje bi se u reci hladilo, i uz ono noæno izdvojenije i jaèe žuborenje reke, klaparanje vodenica, a više njinih glava jednoliko, kao iz daleka, šuštanje topola, njihovog gustog, soènog lišæa. Posle, dok bi mati nameštala gore postelje, otac bi ostajao da pijuæi leškari. A èesto, isprva tiho, za sebe, docnije jaèe i glasno, poèeo bi da peva. Pa se tek zanese, poène na sav glas. Mati ne sme da ga prekida. Samo ga otud, iz obasjane sobe, sluša. Sofka po materinom licu vidi da ona reèi u pesmi ne razume, strane su joj, ali se vidi koliko ih oseæa, kako od sreæe, razdraganosti, èisto treperi i otvorenih usta guta odozdo njegov glas koji se sve više poèinje da razliva po bašti, reci i topolama tako èudno, strasno i toplo. Docnije, kad bi mislio da je Sofka veæ zaspala, dolazio bi i on gore sa još nepopijenim vinom u stakletu i produžavao pesmu, mater metao na krilo, rasplitavao joj kose i jednako pevajuæi grlio bi je i ljubio u lice i usta. Kroz nekoliko dana vraæali bi se kuæi. Otac, istina kao umoren, kao povuèen u sebe, ali zato mati presreæna. Ne bi mogla Sofke da se nagrli i da je se naljubi, jer eto njoj, svome detetu, Sofki, ima da zablagodari, što joj se opet vratio, on, njen muž, i njegova ljubav. III Posle doðe rat i osloboðenje, nestanak turske vlasti i gospodstva, pa i nestanak Sofkinog oca, efendi-Mite. Sa Turcima i begovima i on prebegao, i tamo u Turskoj poèeo da se bavi, tobož trgujuæi s njima. Retko bi otuda ovamo prelazio. I što je Sofka bivala veæa, on je sve reðe dolazio; u godini dana jedanput i to obièno noæu. Ostane po dva i tri dana, ali nikuda iz kuæe ne izlazi. Èak i najbližu rodbinu, strièeve i tetke, ne prima. I Sofka se seæa da su ti dani bili najgori. Jer posle svakog njegovog ponovnog odlaska u Tursku, mati bi joj po nekoliko dana išla slomljena i ubijena, a to sve zato što je jedino ona sve znala. Znala je da on tamo nema nikakve trgovine niti kakve poslove, još manje da odlazi zato što tobož ne može da se odvikne od mešanja i druženja sa tim begovima i Turcima, veæ da je u stvari sasvim nešto drugo. I onda bar nju ne treba da laže, bar pred njom ne treba da se pretvara. Znala je ona da on beži iz straha od sirotinje koja æe, ako nije veæ, a ono sigurno doæi, kao što je znala da im još odavna, i pre osloboðenja, imanje, a naroèito èivluci i vodenice nisu kao što treba. Istina, jednako su se zvali njihovim, ali beriæet se nije, kao nekada, dovlaèio sav; veæ jedva nešto, ko zna koji deo. Više je izgledalo da je to od njihovih seljaka, èivèija, kao neki poklon i dar, negoli napolica. A veæ arende i zakupi od vodenice toliko su unapred i ko zna za koliko godina uzeti i toliko zamršeni, da je to bilo gore nego i sama prodaja. Ali o prodaji, osobito njemu, efendi-Miti, nije se smelo pomenuti. Voleo je i pristajao na sto puta gore pozajmice, uzimanje novca pod interese od zelenaša, nego da se ma šta proda i otuði. Pa i ta uzajmljivanja, zalaganje imanja, morala su biti ispod ruke, u najveæoj tajnosti. Kao uvek, sve je to izvršavao Tone, njihov glavni momak, koji je još pod dedom Sofkinim bio doveden sa sela. On se posle toliko izvežbao u raèunima, da je, kao njihov zastupnik, jednako gore u èaršiji, u njihovoj magazi sedeo. On je sa seljacima i èivèijama ugovarao, davao imanja pod zakup i arende, kao što je i novaca uzimao u ime njihove kuæe. I veæ je tada, kako se šaputalo, pored svoga gotovog novca, imao svoju kuæu, a od njih, svojih gazda, od èetiri i više godina nepodignut ajluk. Ali on je bio sve i sva, osobito kod Sofkina oca. Nikada ga ovaj nije pitao od koga je uzeo novac, koje imanje zato založio i pod kojim uslovima. On, Tone, imao je samo da njemu donese novac i da to niko ne dozna - a sve ostalo bilo je sporedno. Ali posle osloboðenja došli su sudovi i parnice. Naroèito kada se moralo sa seljacima i èivèijama da rašèišæuje, da se zna èija je zemlja: da li gazdina i turska, da li njihova. Tada se videlo da im, posle svega, od njihovog imanja neæe ostati ništa. A što je najgore bilo za Sofkina oca, još æe pored svega morati da ide pred sudove i tamo on, efendi-Mita, da se zaklinje, svaða - i to s kim? Zato je od svega digao ruke. A mogao je, samo da je hteo ne priznati nijednom svome èivèiji da je šta od njega uzimao, kao što su druge gazde i uèinile, te ponovo došli do veæ proæerdanog i prodatog imanja. Ali tako isto nije hteo niti smeo da doèeka ni ono drugo - otuðivanje, prodaju imanja i obelodanjivanje svega što bi moralo da nastane. Zato je, odmah po osloboðenju, i on sa ostalim begovima i Turcima otišao i prebegao u Tursku, ostavivši Tonetu da, kako zna i kako hoæe, on to svršava i raspravlja. I Tone je sa advokatima, kojima se tada, posle osloboðenja, sva varoš napunila, i koji su èak i na mamuzama napoleone nosili, sve lepo uredio i preèistio, tako da ništa nije ostalo. Ostalo je samo nekoliko njiva i vinograda, i to njive udaljene, a vinogradi zaparloženi. Od vinove loze ni traga, do samo goli i raèvasti kestenovi. Jedina njiva što ostala a vredela bila je do Morave, do mosta kad se ide u Banju. I kad je Tone došao da to sve kaže Sofkinoj materi, ona, po njegovom licu, izrazu i treptanju oèima, videla koliko je on pri tom ukrao, nagrabio se. I to on, njihov sluga, koga oni odnegovali i podigli na noge! Ono malo novaca što je poèeo da broji htela u lice da mu baci. Ali zar ona, Todora, pred njim da se pokaže! Jedino, kada Tone, praštajuæi se od nje i kao tražeæi blagoslova i izvinjavajuæi se što sad mora da ih ostavi i preduzme svoj duæan, trgovinu na svoje ime, jedva tad, toliko je glas gušio, što mu odgovorila: - Ako, ako, Tone! I ne moguæi da izdrži, dok ne ode i ne izgubi se na kapiji, sav sreæan, ponizan, èisteæi oko sebe po svojim haljinama, a naroèito cipele, i nameštajuæi jaku oko vrata - Todora, tresuæi se od bola, jada, srama i nesreæe, okrenula se i, pre no što je on izašao, ona ušla u kuæu, i tamo, ko zna gde, u kakav kut i polumrak srušila se plaèuæi i grcajuæi. Ali ipak znalo se da se to nikada ne sme doznati. Ni rodbina, niti iko. Ono što preostalo, osobito tu njivu oko Morave, Magdini su sinovi uzeli da rade tobož na ispolicu, a u stvari više davali nego što od nje dobivali, kao znak blagodarnosti što im je zemlja, koju su pre kao èivèije držali, sad postala njihova. Tako isto i Magda gotovo nikako se od njih, od kuæe im, nije odvajala. Cele bi nedelje presedela tamo na selu kod svojih sinova i snaha gde je bila kao neki starešina, jer joj muž umro, ali, èim bi došla subota ili kakav praznik, odmah bi ovamo do njih dolazila, uvek donoseæi ponešto, a najviše brašna, masla i sira, od èega bi posle Sofki i materi po nekoliko dana trajalo. I onda ovde, kod njih, slušajuæi i trèeæi, presedela bi praznik i još koji dan. Tako isto i ostali seljaci, preðašnje njihove èivèije, i dalje su kod njih dolazili, uvek donoseæi ponešto, nikad ne spominjuæi da je zemlja sada njihova, te se zbog toga u prvo vreme nemanje nije baš tako jako ni oseæalo. I zato je materi Sofkinoj iz poèetka dosta olako išlo i ispadalo za rukom da se ništa ne primeti, veæ da, kao i pre, cela rodbina, naroèito stari strièevi i tetini, uvek bivaju poèašæeni ljutim rakijama i dobrim piæem i kafom. A kad doðe slava, Uskrs, Božiæ, isto je onako bilo namešteno i spremno, i ona, mati joj, u najlepšem odelu, povezana, zakiæena cveæem. Sofka tada uvek u novim haljinama, svilenim, od najnovije i najskuplje basme koja bi se u varoši poèela da nosi. Celog dana, vesele i sreæne, doèekuju goste. Èak i sviraèi doðu i odsviraju. A na pitanja o njemu, efendi-Miti, mati bi odgovarala: kako joj je baš pre neki dan poslao novac; i dolazio èovek da joj kaže kako on još ne može doæi. U nekom je velikom poslu. Gledaæe da bar na jesen doðe; i kako je Sofki poslao baš tu basmu, da joj se naèini haljina... I zaista, i sama Sofka s poèetka nije znala otkuda materi novac za te njene uvek nove i skupe haljine. Ali ubrzo se Sofka dosetila. A svi ti ljudi, sluge, koji su tobož donosili te njegove poklone, uvek su dolazili kada Sofka sluèajno nije bila kod kuæe, te ih ona nije mogla videti. Ali sve je to materino upinjanje bilo uzaludno. Isto tako kao što je za to materino zavaravanje znala, znala je i za sve ostalo što se oko nje dogaða i zbiva. Osobito ono otimanje rodbine oko nje, Sofke, kada su ona i mati ostale same posle oèevog napuštanja, tobož prelaženja u Tursku. Tetke, strine utrkivale su se kod koje æe Sofka još onako mala, biti u gostima; kod koje æe što duže ostati i biti gošæena i èašæena, i to toliko, kao da je ona kakav star èovek. A Sofka je i tada veæ znala da sva ta ljubav i nežnost rodbinska dolazi kao od neke slutnje, predoseæanja nesreæe koja veæ poèinje da se dogaða. I zato su oko Sofke trèali svi i kao ulagivali su joj se, što su hteli time svoj rodbinski dug prema njoj da oduže: da je bar sada ugoste, poèaste, dok se ta nesreæa nije dogodila, i da, kada tom nesreæom budu rastavljeni i nemajuæi kada o èem drugom da misle, bar ih ona, ovako mala, ima onda u dobroj uspomeni po njihovom dobru, po ovom njihovom gošæenju, èašæenju, i kao takve, bogate i dobre pamti ih i seæa ih se. A pored toga, zato su se još oko nje otimali u ljubavi, što su svi oni ne predoseæali nego naèisto s tim bili: da je ona, Sofka, poslednji izdanak od porodice, glavne kuæe; da æe se njome svršiti i utrti sve. Ali ipak, pored svega toga, izgledalo je da se otimlju oko nje najviše radi njega, oca joj efendi-Mite, jer mada ih je on ostavio, ipak ga oni još toliko poštuju, da eto sada njegovo jedinèe i ljubimèe gotovo što na rukama ne nose, i kao kap vode na dlanu ne èuvaju. A da je zaista sva ta njihova ljubav bila više radi oca joj nego radi nje same, Sofke, ona je videla i po samoj materi. Jao kakva si i kolika si! Otada kapija nije smela da ostaje povazdan otvorena. Sofka sama ni na kapiju, ni kroz kapidžik u komšiluku, pa ni meðu same ženske, nije smela da ode, a da je mati ne pregleda, ne vidi kako je obuèena. Makar bila u najveæem poslu, a Sofka htela da ode u komšiluk með drugarice, ona bi, ostavljajuæi posao i brišuæi ruke o kecelju, dopraæala je do samog kapidžika i susedne bašte, jednako nameštajuæi je i doterujuæi je... Jer, zaboga - govorila bi joj tada mati, sva sreæna - otkada ona sme dopustiti da Sofka ma kakva izaðe. Treba onda još i on, njen otac, sluèajno da naiðe, zatekne je takvu, ili da èuje da je takva, ovlaš i kako ne treba obuèena, pa kako bi onda smela na oèi da mu izaðe a kamoli da se usudi i da ga pogleda! Meðutim, sve to nije trebalo. Odavna je Sofka za sve to znala: i zašta otac jednako tamo sedi u Turskoj; zašto ovamo k njima sve reðe i reðe dolazi, tako da ga je poèelo da pamti i da ga se seæa samo po tim njegovim noænim dolascima, u malo veæ olinjalom odelu, potamnela, kao suva, a u stvari zborana lica, ali još jednako svežeg, obrijanog, vlažnih usta, još vodnjikavih oèiju a uvek sa brojanicama, u lakovanim cipelama i belim èarapama... Pa onda isto tako je znala, kada bi oni mislili da ona uveliko spava, za ono njihovo, materino i oèevo, dugo, noæno sedenje, cele noæi nemo, bez reèi, a iz oèiju im se vidi: kako sve ovo treba jednom svršiti, ne može se više, treba bežati, prodati i kuæu i sve... E, ali šta æe onda grobovi na groblju, pa rodbina, pa osobito, šta æe svet kazati! IV Sofka je oduvek, otkako pamti za sebe - znala za sve. I kao što je, nikad ni za šta ne pitajuæi, oseæala i razumevala sve šta se oko nje dogaða, tako je isto znala i za sebe šta æe s njome biti. Još detetom je bila sigurna u kakvu æe se lepotu razviti i kako æe ta njena lepota s dana u dan sve više poražavati i zadivljavati svet. I ne prevari se. A kao što je unapred predviðala, ta je njena tolika lepota uèini ako ne gordijom, a ono sreænijom. I to ne zato što je njome muškarce zaluðivala i muèila, nego što je zbog nje i sama sobom bila zadovoljnija. Samu je sebe više negovala, više volela, jer je znala da kod nje neæe biti ona obièna svakidašnja lepota, kada se postane devojkom, i koja se sastoji u bujnosti i nabreknutosti snage, nego ona druga, istinska, viša, jaèa, koja se ne raða èesto, ne vene brzo, sve lepša i zanosnija biva i od koje se pri hodu i pokretu oseæa miris njen. Sve se to taèno zbilo i ispunilo. Jer, kada ne samo što poraste, veæ preðe i dvadesetu, i, pošto je bilo poznato da se svaki ne sme usuditi nju da zaište, èak preðe i dvadesetpetu i šestu godinu, ona i tada ne samo da je jednako još bila lepa, nego i raskošnija i zanosnija. Samo što joj nestalo one gojaznosti i suvišnosti mesa, dok sve drugo na njoj neprestano je sve lepše i izrazitije bivalo. Ramena i pleæa jednako su joj bila jedra, puna i razvijena; gornji deo ruku, mišice, bile su oblije i jedrije, te je zajedno sa punim joj pleæima èinile i dalje vitkom i pravom, i zbog toga joj se svakad stas i bedra jaèe isticali. Malo dugih, suvih ruku, sa, istina, suvim ali nežnim prstima i sa još nežnijim, više dlana oblim i punim èlankom ruke koji je pokazivao svu belinu njene kože. Lica ne toliko sveža koliko bela, nešto malo duga, omekšala, košèata ali sa èistim i visokim èelom, crnim, krupnim, malo uskim oèima, uvek vrelim jagodicama i stisnutim tankim ustima, tek pri krajevima vlažnim i strasnim. A od cele lepote njena tela koja joj je bila stala, kao skamenila se, da se ne bi trošila, jedino kosa, kako joj je još u poèetku poèela rasti, tako joj je i tada jednako bujala i rasla. Kosa je bila crna, meka, teška, tako da ju je uvek oseæala kako joj, kad je raspusti po vratu i pleæima, lako i senovito leži. Ali što je Sofku najviše uznemiravalo, to je što, otkada ona poèela da raste i veæ se i razvila u ovu svoju èuvenu lepotu, on, otac, sve reðe dolazio. A ona je znala da je to sve zbog nje. Kao da se nje boji. Proðe po èitavo leto, jesen, zima, pa se od njega ništa ne bi èulo, niti bi kakvog glasnika poslao. Docnije èak i po dve i tri godine, a od njega ni glasa: ni gde je, ni šta je. Mati da premre od straha. I to ne što se bojala da æe sasvim ostati sirota, gotovo bez hleba, iako se uveliko poèela da bori sa sirotinjom. Veæ je poèela i gotovo prodala onaj gornji deo bašte iza kuæe koji je gledao na ulicu. I to morao kao toliko da ih moli, dok su mu oni dopustili da tu podigne neke svoje magaze. Dakle, ta veæ oèigledna sirotinja nije toliko plašila mater koliko taj oèev sve reði i reði dolazak. Strepela je da ih, kako je poèeo a znajuæi ga kakav je, naposletku sasvim ne ostavi, i nikada se više k njima ne vrati. I onda, ne veæ ona - njeno je prošlo, ona je bila gotova i spremna na sve - nego šta æe i kuda od tolike sramote i pokora njina i veæ ovolika velika i toliko èuvena Sofka? A Sofka, gledajuæi svu tu muku i strah materin, više je nju žalila negoli sebe. I ona je sa sobom bila odavno izmirena. I pošto je još u poèetku bila uverena da nikada neæe biti takvog koji æe moæi da bude veæi od nje, da bi se ona oseæala sva sreæna, što takav, lepši i viši od nje i po svome poreklu i po svojoj lepoti, njenu snagu i lepotu troši i rasipa. Jer jedino bi takav mogao k njoj priæi; jedino takvom bi se ona dala da je ljubi. A pošto je s tim u poèetku bila izmirena da nikada takvoga neæe biti, onda je docnije sve lakše to podnosila. Èak je bila i zadovoljna što je s tim naèisto. Jer posle toga nije imalo ništa što bi je bunilo, od èega bi prezala. Za nju nije bilo ni od kakvog muškarca opasnosti i zato je mogla da bude sasvim slobodna. Mogla je, kad god hoæe, da izlazi na kapiju i tamo stoji. Svakoga muškarca, mladiæa, gledala bi pravo u oèi. Èak sama ulicom, i po komšiluku, kad god je htela, išla je. Ni noæu ne bi strepela. I zbog te svoje slobode, nijednoj svojoj drugarici nije zavidela, što se, i mlaða od nje, odavno udala, veæ joj domaæin poèeo da se bogati i ona ulazila u red imuænijih žena, gazdarica. Ništa i niko kod nje nije mogao da izazove zlobu i pakost. Jer, viša od svih i zato zadovoljna sobom, osobito tom svojom jedinstvenom lepotom, ona je ravnodušno sve to oko sebe posmatrala. Nikada se nije ona, kao druge, stojeæi na kapiji i videæi kako joj se kakav muški približava, po obièaju, sakrivala iza kapije i, tek kada onaj proðe, onda da viri za njim. Kad god bi je bilo na kapiji, mogla se videti kako stoji ispred nje slobodno. Nikada u kapiji, nikada u strani, ne krijuæi se, a osobito ništa ne krijuæi od sebe, još manje od svojih prsiju koja bi, da ih druga neka ima takva, suviše puna i jedra, pokrivala bošèom, prebacivajuæi je na sebe do ispod lica. Ona to nikad nije radila. Ako bi stajala, stajala bi na sredi kapije, sa iza sebe prekrštenim rukama i lako naslonjena o zatvoreno krilo kapijsko, sa komotno ispruženim nogama, prebacivši jednu preko druge. Slobodna, ništa ne krijuæi na sebi, nikad sa izvuèenom iznad èela šamijom i skrivenim cveæem po kosi, veæ uvek onakva kakva je inaèe unutra, u kuæi, i sa još slobodnijim pogledom, uvek kao uprkos, na ravnodušnost napræenom donjom usnom, zbog èega joj je uvek oko krajeva usta bila kao mala senka. Svakoga, koji bi joj se približavao, izdržljivo bi gledala i pratila, tako da bi ovaj gubio, kao sagibao svoj pogled, glavu i sa poštovanjem prolazio pored nje javljajuæi joj se. Ako bi sa njim bilo još koga u društvu, koji je ne bi znao, ili bi èuo za nju, ali još je ne video, onda bi Sofka uvek za sobom, kad bi oni odmakli, èula razgovor: - Koja je ova, bre, i èija? A u svima tim govorima o njoj, uvek je bio samo kao strah, divljenje i poštovanje, a nikad drugo, kao o ostalim ženskim. Zato je ona mogla uvek da bude slobodna. I kao god što je tako slobodno, otkriveno i javno išla, stojala na kapiji, tako je isto i gore, na prozorima gornjeg sprata, što su gledali na ulicu i varoš, ne skrivena nego sasvim presamiæena i oslonjena gledala i sa ravnodušnošæu sve posmatrala. Ceo dan videla bi se kako presedi gore, na prozoru, sa podboèenim rukama o obraze, koji bi joj se nadmeli i još više porumeneli, sa sastavljenim pleækama, sa nadnesenom celom gornjom polovinom, nihajuæi se polako i oseæajuæi draž u toj svojoj izvijenoj polovini, u ispupèenosti i razdvojenosti kukova, u dodiru prsa o pervaz prozorski. Osobito je volela da praznicima, tako naslonjena i poduprta rukama, gleda dole po ulici, komšiluku i èak tamo oko crkve, u èaršiji, jer se sve to videlo, pošto je bilo ispod njine kuæe. Ravnodušno, s podsmehom gledala bi kako se razilazi svet, osobito ženske, kada poènu iz crkve da izlaze gde su bile ne toliko radi službe božje, koliko da ih svet vidi u njihovim novim, tek tada prvi put obuèenim haljinama. Eno mlada, puna i èista lica, Nata gazda-Milenkovih. Ona se uvek, svake nedelje, sa ocem i maæehom vraæa iz crkve. Otac ide iza njih, nasmejana, puna lica, i veæ ne u èakširama - a to zbog te druge, mlade žene, da bi i on izgledao mlaði - veæ u pantalonama i kaputu, više gledajuæi u ženu nego u kæer. Ali, Nata to ne primeæuje. Sva sreæna što je tako otac svuda vodi, ide ona, a ne zna da on to èini sve zbog maæehe joj, što nije u redu da on sa ženom izlazi a kod kuæe ostavljaju samu i toliko veæ veliku devojku. Sofka bi uvek, kad god bi nju videla, sažaljevajuæi je gledala, kako o svemu tome ona ništa ne zna i kako sva sreæna, uživajuæi u tim svojim novim haljinama, jednako se oko sebe okreæe, da vidi da li je svi gledaju tako lepu. Tako isto, koliko bi puta gledala i one kæeri Taška samardžije, više njine kuæe, u istoj ulici. Sve jedna drugu sustigle. Otac i mati bili su još seljaci, ali, pošto se obogatiše, njina deca, osobito te kæeri, brzo izišle na glas. Sve su jednaka odela nosile, veæinom laka, tanka i u otvorenim bojama, da, svakako, time što više privuku pažnju. Lica i oèiju nežnih, kadifenih, da niko ne bi pomislio da su to kæeri njihove, osobito po ocu im koji je bio bucmast i jednako tamna, debela, preplanula, seljaèka lica. Sofka je gledala kako je od njih, radosnih što su tako lepe, što tako zaèuðavaju, uvek bila poneka na kapiji, kako uvek otuda ovamo na ulicu istrèavaju, da sigurno koga bolje vide ili se tome bolje pokažu, da su tu, na kapiji, i da ga èekaju. I na svakoj službi u crkvi i na svakom veselju, igri, uvek ih je bilo. Èak nisu izostajale ni sa sabora po obližnjim selima i crkvama. Isprva bi dolazile u prostim kolima, sa ocem i materom, sa puno korpi jela i buklija vina, da tamo celog dana presede. Docnije, kad se još više obogatiše, braæa sasvim im porastoše, išle su na svojim kolima, i to lakovanim, sa federima, a bez oca, veæ samo sa materom i kojim bratom. Pa i to ne izjutra rano, da celoga dana tamo sede, nego posle ruèka, kada kao sav ostali bogati svet ide, koji, pošto odlazi svojim kolima i konjima, ide kad hoæe, tamo malo postoji, pogleda i vraæa se natrag ranije. Idu dakle više šetnje radi, negoli, kao ostali, prost svet, samoga sabora ili odmora radi, pošto samo tada praznikom može da se odmara i jela i piæa radi. Ali, pored svega što je ona sa sobom bila potpuno zadovoljna, što nikome nije imala zašta da zavidi, te se zbog toga nikad nije osetila uznemirenom, još manje nesreænom, ipak, nekako, uvek joj je zimi bivalo lakše. Da li što se tada biva usamljenijim, izdvojenijim od svega i svaèega, jer se, u dubokim jesenima i dugaèkim a jakim zimama, biva sasvim sam. Samo što pokatkad mati ode u rodbinu, pa i to brzo, još istoga dana da se vrati. I to ne zato što bi ovamo, kod kuæe, Sofka bila sama i zbog toga ona imala, kao ostale matere za svoje kæeri, kad ostanu tako same, da se boji èega ružnoga, da tada možda kakav muški... I sem tih materinih izlazaka, ta bi se zimska povuèenost remetila još i praznicima i to kad su veæi, kao Božiæ. Tada, usled dolaska gostiju, istina najužih, samo iz komšiluka, morao se èovek oblaèiti i time kao ulaziti, pojavljivati se u život, dok sve ostale dane, cele zime bilo je sasvim mirno. Èovek je sasvim bio osamljen, sasvim ograðen kuæom i zidovima, i mogao se oseæati potpuno slobodan, i do mile volje ostavljen samom sebi. Zato su te zime Sofki bile lakše, slaðe, jer posle zime veæ joj nije bivalo tako, osobito s proleæa. Uvek bi poèela da oseæa kao neki nemir, kao strah. Da li što je dotadanja zimska usamljenost i povuèenost prestajala i sav život, koji je dotada bio ograðen i spreèavan i ugušivan meæavama i hladnoæom, tada je veæ poèinjao iz kuæa da izlazi i po ulicama, po èaršijama, crkvama, saborima, veseljima da se širi, mešajuæi sve með sobom, i muško i žensko. I sigurno zato što bi je onda poèinjao obuzimati nemir, što je znala da æe morati, da ne bi ostala sasvim zaboravljena - ne radi sebe, nego radi matere i kuæe - i ona sa tim zajednièkim životom, sa svetom iæi, izlaziti. A, meðutim, ona ništa sa njima nije imala zajednièkog. Sve je za nju bilo to tako tuðe i strano. Ali, što je za nju najgore bilo, to je, što je ona s godine u godinu, uvek s proleæa i leta - a to nikome, ni sebi, nije priznavala - sve sa veæim strahom i užasom poèela primeæivati kako, što više stari ne lepotom i snagom, nego godinama, pored svakidašnjeg nemira zbog izlaska u svet, sve jaèe, sve jasnije se ispoljava, i, kao neka zmijica, poèinje da je èupa i drugi nemir, upravo užas: kako æe sada, ovoga proleæa i leta, možda na prvom saboru pred crkvom pojaviti se koja nova devojka, koja æe nju svojom lepotom baciti veæ jednom u zapeæak i uèiniti je - usedelicom. No ipak, uverena je bila da to ne može nikada biti. Dopuštala je da æe možda sada, toga proleæa, kao uvek, neka tek tada prvi put izvedena svojom mladošæu i bujnošæu, kao svaka novina, privuæi opštu pažnju; ali da æe nju svojom lepotom moæi da natkrili, to je bilo nemoguæno. Ne sada, nego nikada. Pa èak i onda kada bi je lice možda izdalo, ipak je Sofka bila uverena da je ne može nikoja nadmašiti. I, ne daj bože da do toga doðe, Sofka je oseæala da bi onda bila u stanju sve da baci. Da samo dokaže kako je ipak ta nije nadmašila, u inat javno, pred celim svetom bi se otkrila, pa èak i podala, samo da ih uveri kako njenoj lepoti, razbludnosti njene snage i vrelini i strastvenosti nije moguæno da ikoja bude ravna. Da, strašno bi to bilo; ali ona ne bila Sofka, ako to ne bi uèinila! I onda, prestrašena time, unezverena, odmah bi poèele sebe da kori i grdi: što ona sve to da misli i uvek njoj tako što da dolazi što drugim ni na um možda ne pada. I dokle æe ona tako? Zašto ona nikada sreæna, nikada zadovoljna da ne bude? Kada æe i ona veæ jednom ništa da ne misli, kao ostale devojke samo da živi i zbog toga da je sreæna. Celog dana, od jutra do mraka, i ona da radi, da gleda kako æe i što više dograbiti da pojede, a da od ukuæana ko ne primeti; pa onda dobro da ruèa, veèera, i to slatko, oblaporno, da bi posle veèere jedva doèekala kad æe leæi u meku postelju, u koju æe se od umora gotovo srušiti i odmah zaspati. I onda tako svaki dan. Sve sudbini da ostavi, pa da, brekæuæi od zdravlja i snage, sa nasladom èeka kada æe je koji zaprositi, kada æe joj biti venèanje, kada æe imati muža; kada æe i ona, kao i njene udate drugarice, imati svoju kuæu i u njoj biti domaæica, sa mužem iæi po rodbini, po slavama, veèerama, kao i po saborima, i svuda gledati kako æe se što bolje provesti, što više jesti dobra jela i nositi što lepše haljine. I èim bi poèele ovakve misli da joj dosaðuju, uvek bi onda poèela silom samu sebe da goni da i ona bude takva. Tada obièno odmah preduzme kakav posao, kakav težak i èuveni vez. Sva se unese u posao. Celog dana ne dižuæi glave radi. Mati jedva bi je odvajala da ruèa i veèera. I što bi se posao sve više i jaèe ispod njenih ruku ocrtavao, pojavljivao, slike se kao žive izdizale - a taj vez i šare bile su tako teške, da druga na njenom mestu tek ako bi mesecima mogla da uðe u nj - ona bi se sve više i više u to unosila i odmah bi poèela oseæati kako joj je drukèije. Na ogledalu vidi kako joj krvna zrnca poèinju po obrazima da izbijaju i da se zaokrugljujuæi šire. Oseæa kako joj vazduh svež. I tada svaki èas, u svakom trenutku, bila bi u stanju da zaspi, i to slatko, duboko. Ali to ne bi trajalo dugo. Što bi se posao više približavao kraju, ona bi poèela da oseæa kako postaje sve klonulija i ravnodušnija. Jutra joj veæ ne bi bivala onako sveža. Od nemirna sna i glavobolje poèinju joj bivati tupa. Ona bi mislila da je to od umora i velikog naprezanja. Ruke i vrat bi joj drhtali, da bi joj glava dolazila teška a snaga joj sva izlomljena. Onda bi poèela da ide ne znajuæi zašta i èisto da se vuèe kao bolesna... Oseti kako poèinje sva da se topi od neke sladosti. Èak joj i usta slatka. Svaki èas ih oblizuje. Od beskrajne èežnje za neèim oseæa da bi jaukala. Jedna Sofka je sama ona, a druga Sofka je izvan nje, tu, oko nje. I onda ona druga poèinje da je teši, tepa joj i miluje, da bi Sofka, kao neki krivac, jedva èekala kada æe doæi noæ, kada æe leæi, i onda, oseæajuæi se sasvim sama, u postelji, moæi se sva predavati toj drugoj Sofki. Tada oseæa kako je ova duboko, duboko ljubi u usta; rukama joj gladi kosu, unosi joj se u nedra, u skut, i znajuæi za Sofkine najtajnije, najslaðe i najluðe želje, èežnje, strasti, grli je tako silno da Sofka kroz san oseæa kako joj meso, ono sitno po kukovima i bedrima, èisto puca. Ujutru nalazila bi se daleko od materine postelje i sa zagrljenim jastukom a sva oznojena. Danju, krijuæi se i od matere i od svakoga ko bi došao, ceo bi dan presedela tamo iza kuæe, u bašti. I tada bi, gotovo kao luda, poèela da razgovara sa cveæem. U svakom bi cvetu nalazila po jednu svoju želju, u svakom cvrkutu ptica pokoji neispevani, neiskazan uzdah i glas neke pesme. I onda bi poèela da oseæa ono što joj toliko puta dolazilo i što nikada sebi nije mogla da objasni... Sve, sve to: i ti snovi, i ova bašta, cveæe, drveæe, i više nje ovo nebo, a ispod njega, oko varoši, oni vrhovi od planina, i sama ona, Sofka, u isto ovako odelo obuèena, isto ovako sedeæi, pred istim ovim cveæem, pa èak i sama kuæa, iz kuæe glasovi i idenje ili matere ili drugih, i same reèi, želje, naglasci, sve to, èini joj se, nekada, ne zna kada, u koje vreme, ali isto, isto je ovako bilo, postajalo i ovako se kretalo. I onda, što bi bliže veèe, sve bi to, a i ona zajedno sa svim tim, kao da nije na zemlji, sve jasnije, izdvojenije, sve zanosnije, silnije bivalo, da bi ona, dolazeæi iz bašte ovamo kuæi, od razdraganosti i sreæe èisto ruke više sebe dizala i umalo na sav glas ne pevala. Ali to nije smela. Samo se trudila da mati od toga štogod ne primeti i zato, i ako ne bi bila gladna, samo da je ne bi mati zagledala, silom bi veèeravala i odmah se odvajala. Išla je tobož da leži, spava, a u stvari da što pre ostane sama sa sobom, i da onda, sasvim sama u noæi, pokrivena jorganom, nastavi što jaèe grljenje, milovanje, tonuæi i gubeæi se od sreæe zbog tih snova. I što je najglavnije, mada je bila uverena kako se neæe udati, ipak, ipak svi su se ti snovi stapali u snevanje braène sreæe, braène sobe, postelje, nameštaja... I taj san jedan isti: u velikoj, raskošnoj sobi, punoj izukrštane raznobojne svetlosti. Oko nje ostale sobe, takoðe nameštene, okiæene peškirima i darovima što je ona donela... Dole, u dvorištu, bije šedrvan, njegovi mlazevi, kaplje vode prema svetlosti iz ove njene sobe, žute se i šušte kao æilibar. On, njen mladoženja, kao završavajuæi poslednje veselje, veæ umorno, ali veselo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme koje svatovi odlazeæi od njih pevaju, ostavljajuæi nju i njega ovako same. On visoka èela, crnih, malo dugih brkova, a sav obuèen u svilu i èoju. Mirišu mu haljine od njegove razvijene snage. Ona ga ovamo, u postelji, u braènoj košulji, u moru od te svetlosti, šuštanju šedrvana, u svirci, pesmi, èeka. I mada još nije do nje došao, ona veæ oseæa na sebi oblik njegova tela, i bol koji æe biti od dodira njegovih ruku, usta i glave na njenim nedrima, kad on padne i kad poène da je grli i ujeda... I onda njega uvode. Poljupci ludi, besni; stiskanje, lomljenje snage; beskrajno duboko, do dna duše upijanje jedno u drugo. Zato je ona tu samoæu uvek volela. Èak, kad je sasvim sama kod kuæe, mati joj ode ili na groblje ili poslom, pa se duboko u noæ veæ ne vraæa, ona je i taj strah od mraka nekako rado podnosila. Uvek bi se tada povlaèila gore i onda, zatvorena kapijom i zidovima, dakle osigurana, predavala bi se sama sebi. A da bi sasvim izbegla strah od samoæe i mraka, sve više i više zanimala bi se sobom. Slobodno bi se otkopèavala, razgoliæavala prsa i rukave i same šalvare, da bi oseæala kako bi jednim pokretom sve mogla sa sebe da zbaci. Onda bi se unosila uživajuæi u svojoj lepoti, oseæajuæi draž od te svoje otkrivenosti i od golicanja vazduha. A koliko bi puta, èisto kao kakav muškarac, sa tolikom strašæu poèela da posmatra svoje prave, krupne dojke, u kojima su se ispod beline kože, veæ nazirale, kao odavno zrele, neke grudve. Jednom umalo ne uèini ludost. Bilo je nekako na izmaku leta. Opet je bila subota - pazarni dan. Mati sa Magdom otišla na groblje. Padao je mrak, ali nekakav topal, zagušljiv mrak. Mati joj nikako ne dolazila, a ona kao uvek, ograðena komšilukom i kuæom, jednako bila sama. Nemajuæi šta da radi, a ne smejuæi da se kreæe, sedela je gore u sobi i kao obièno bila je raskomoæena. Ali kao nikada dotada, odjednom poèe oseæati kako je poèinje za srce da hvata neizmerno duboka, iz tamne daljine sa slutnjom takva teška tuga, jad i usplahirenost: èime æe se sve ovo svršiti?! Da neæe, a sigurno æe, sigurno - smræu?! I onda: èemu i našta sve ovo? U tom èu kako iz bašte dolazi mutavi Vanko. Sigurno pijan, kao svake subote od bakšiša što je dobio, slušajuæi po pijaci i èaršiji. I pošto je dole, u kujni, video da nikoga nema, on se poèe peti gore, ovamo k njoj. Brzo se pokri i kao opasa. Ali odjednom joj doðe luda misao od koje se sva oznoji. Pijan je - i neæe znati; polunem je - i neæe umeti kazati! I što da ne jednom i to, o èemu se toliko misli, sanja? Što da ne vidi ona jednom kako je kada se oseti muška ruka na sebi. Vanko došavši ovamo i videvši je, zaradovan što ju je našao, i pijan, sreæan, mucao je i mimikom joj poèe pokazivati od koga je i koliko danas dobio. Ali videvši kako se ona sa minderluka, með jastucima, onako raskomoæena, i ne diže, ne prilazi, još manje mu odgovara, niti se smeje - on zastade ispred nje kao uplašen. Ali ona ga pozva. On joj pruži slobodno ruku sa ispruženim i raširenim prstima, i to levu, jer mu ona beše bliže njoj. Ona ga uze za ruku, ali ne kao svakada, za prste, veæ odozgo i više ruke za dlan, za onu èetvrtastu i široku kost. Zatim ona vide kako mu se iznenaðenom takvim njenim uzimanjem ruke, rašireni prsti zgrèiše, te, prinoseæi je k sebi, ruka njegova doðe joj onako crna, tvrda i kao neka šapa. Ali nije ona ta koja bi, kada nešto naumi, na po puta stala, ustukla. Brzo ga dovuèe k sebi i držeæi ga meðu kolenima i, ne slušajuæi njegove neprirodne glasove od straha i radosti, otkri svoja prsa i na svoju jednu dojku silom položi njegovu ruku pridržavajuæi je, pritiskujuæi je... Oseti samo bol i ništa više. Brzo, stresajuæi se od jeze, ustade. Ali on, obezumljen, lud, sa penom na ustima, iskrivljenim licem, gurajuæi je glavom u trbuh, grleæi je po kukovima kidao joj meso i kao kleštima je vukao k sebi, da je obori, puštajuæi zapenušane lude krike: - Ba... I druga da je bila na njenom mestu, sigurno bi podlegla, izgubila bi se, ali ona, gnušajuæi se, samo ga odbaci od sebe i izaðe, zakopèavajuæi se. V Bilo je to pred Uskrs. Sofka, kao uvek uoèi tih velikih praznika, ništa nije radila dole u kujni, veæ je bila jednako gore, na gornjem spratu, raspremajuæi i nameštajuæi sobe. Tako je bilo i sada. I da se ne bi prljala, bila je obukla neki stari mintan koji joj je bio tesan, te su joj se prsa èisto kršila. Tako isto, da joj ne bi prašina padala po kosi, bila je ovlaš zavila glavu velikom zejtinlijom, šamijom te joj je lice odudaralo jasnije i svežije. Vetrila je i pajala sobe. Njene nanule zveèale su po suhom doksatu gornjeg boja. Dole, ispred kuæe, dvorište je bilo davno poliveno i poèišæeno. Od kapije do kuæe belila se kaldrmisana putanja. Iz kofe na bunaru curila je voda, i belasajuæi se spram sunca, kapala je po ploèama. Trava oko bunara, po dvorištu, i èak oko kamenova po kaldrmi odudarala je tamnije. Od dvorišta pregraðena tarabama, zelenila se i pružala èak iza kuæe njihova bašta. Pod strejama èevrljali su vrapci. Iz komšiluka èulo se takoðe spremanje za sutrašnji dan: tresenje æilimova, ponjava, lupa i ribanje tepsija i sahana. Sa ulice dopirao je bat koraka. Uopšte dan je bio èist, topao, i pun životvorne, balsamske svežine, kao što su dani proleæa pred Uskrs. Na dnu stepenica, odmah do kujne, sedela joj je mati, i kao da joj je bilo hladno, bila se ogrnula po leðima kratkom kolijom, škorteljkom, a u stvari najviše se bila ogrnula da joj ne bi prašina odozgo, gde je Sofka èistila, padala i prljala joj èistu belu košulju oko vrata i na prsima. I tako pokrivena tom kolijom, držala je tepsiju u krilu trebeæi po njoj pšenicu, a u isto vreme pazeæi da u kujni ne iskipi jelo iz lonaca što su krkljali oko vatre. Trebila je marljivo pšenicu, jer veèeras se ide na groblje i iznosi mrtvima za dušu. Na kapiji zveknu alka. Èak gore èu Sofka jak glas sa oštrim i stranim naglaskom. Sofka ostavi èišæenje i poèe silaziti. Dok je Sofka išla putanjom pored bunara ka kapiji da otvori, vide kako joj mati hitro sakri tepsiju sa pšenicom i užurbano, mada je bilo sve èisto, opet nekoliko puta mahnu metlom ispred kujne i skloni neku krpu i još nešto ispod stepenica. Sofka otvori kapiju i stade išèekujuæi da uðe taj koji lupa. Na kapiji se pojavi visok, obrijane glave Arnautin. Sofka se osmehnu, jer odmah vide da je to oèev glasnik, jedan od onih džambasa koji svake subote dolaze iz Turske ovamo, na pazar, i kupuju konje. Tako isto ona vide kako i mati joj, èim ovoga pozna da je Arnautin, èovek iz Turske, dakle sigurno njegov glasnik, mada mu se, kao uvek ispred ovakvih velikih praznika, nadala, ipak, kad spazi da je zaista on to, poèe se tamo, ispred kujne, unezvereno da vrpolji jednako okreæuæi se oko sebe i nanovo gledajuæi da li je sve poèišæeno i raspremljeno kako treba. Sofka mu glavom potvrdi da je to. On uðe i uputi se ka materi širokim koracima i zavuèenim rukama u bele èakšire. I, mada se još nije bio ni približio k njoj, otpoèe: - Eto, pozdravio vas efendi-Mita i poruèio mi da vam kažem... I kad doðe do nje, brzo mu iznese tronožnu stolicu da sedne. Arnautin bojažljivo, kao ukoèen, spusti se na stolicu. Mati, kao uvek pred svima tim oèevim glasnicima, stade preda nj, prekrstivši ruke na pojasu i s malo nagnutom glavom k njemu, da željno i s puno poštovanja sluša šta joj je muž poruèio i naredio. Sofka ode u kujnu da Arnautinu skuva kafu. Arnautin, namrštivši se, valjda da mu jaèe odskoèi ona pruga oko vilice i èela, koja je pokazivala dokle je voda doprla pri njegovom jutrošnjem umivanju, poèe oštro da prièa. Retko je u mater gledao, veæ jednako u svoje jako žilave noge s debelim i dugim èarapama od kostreti. Sofka po njegovom glasu vide da je kao ljut. I osmehujuæi se, veæ je znala zašto je. Sigurno je i on, kao i svi oèevi glasnici, kad k njima polaze, mislio da æe, kada ovamo doðe, zateæi majku i nju, Sofku, kao i celu kuæu, malo sirotniju i onda da æe mu trebati da njega navlaš pred njima grdi i govori im: kako i on tamo u Turskoj ne živi bolje, i time njima daje kao neke naknade, utehe. A ono, evo, prevari se! Video nju, Sofku, i mater, koja mada je bila prevalila èetrdesetu, ipak je još izgledala mlada i sveža. Oko joj još toplo, kosa joj se još kao zift crni i svetli. Istina, ima malo bora oko oèiju i usta, ali se one i ne poznaju, veæ se neosetno gube u svežini oblog joj i kao mleko, tako belog i nežnog lica. I kad je ovako lepa u svakidašnjem odelu, kakva li je kad je obuèena! Nego, izvinjava se, ona æe to poslati predveèe u han gde je ovaj odseo i to još po sluzi. I Sofka, po izrazu lica Arnautinova, vide kako na njega sve to silno utièe. I još kad on sagleda gde je Sofka kuvala kafu: kako otuda, iz tamne, široke kujne, odsjajaju oni njihovi veliki, teški poslužavnici, one žute široke tepsije; pa onda ispred njega, gde on sedi, suhe stepenice koje vode na gornji boj, a tamo do kapije stari šamdud sa raèvastim kožastim stablom a do same kapije binjektaš koji je bio, istina, propao u zemlju, ali mu se još bleštalo njegovo mramorno teme. Sve to njega još više uplaši. Brzo, na velike gutljaje, posrka kafu, i odmah se diže žurno - i to ne sredinom kaldrme, veæ krajem kao da je ne uprlja - jednako izvinjavajuæi se materi: da se ona ne žuri, i kako æe on nju tamo u hanu èekati, dok ona bude gotova. Ako ne možeš danas, sutra, kada ti hoæeš. Jedan, dva, tri dana, ništa nije što æu ja da èekam. Mati ga otprati do kapije, a Sofka osta u kujni peruæi šolje. Ali ona vide kako se mati, pošto otprati Arnautina i za njim zatvori kapiju, vraæa polako i èisto teško. Doðe do bunara i tu ostade dugo, dugo. Posle skrenu i uputi se podrumu. Tamo dugo ostade pred vratima podrumskim, sigurno nešto zagledajuæi unutra, jer tek posle dugog vremena Sofka èu kako je ona otuda vièe: - Sofka, idi do Aritonovih i zovni Vanka! Sofka ode i ubrzo se vrati sa onim istim Vankom. Vanko, kao uvek kad spazi mater joj, stade pred nju uplašen. Mati ga mimikom posla da ide u èaršiju i zove joj Toneta. Vanko sve trèeæi ode. Malo posle doðe i Tone. Nasmejan i veæ debela lica, kratko obrijan, u širokim mor-èakširama bez gajtana, s brojanicama, sitnim brzim koracima stade on pred Todoru, nekadašnju svoju snašku koja, dok je Vanko išao po njega, beše skuvala za nj kafu, iznela u žutoj taslici duvana, sve to metnula pred sebe, pa zavivši cigaru i pušeæi je polako, èekala ga je. Znaš ti one naše baève? Pamtim još kad su pravljene! Morali smo kapiju da porušimo i razvaljujemo dok ih unesmo! Kako da ih ne znam! Sad nešto preturah po podrumu, pa mi padoše u oèi. Znaš, sad godine nerodne i ne mogu da se napune, pa zato sam te i zvala, da te pitam: kako bi bilo, kad bi se ko našao da èuva u njima vino, da im ne bi obruèi poispadali od suše. Ti veæ znaš to. A za zatvor na podrumu znaš kako je veæ siguran! I Sofka po glasu njegovu oseti kako Tone veæ unapred sve zna. Dobro bi bilo da ja to... Imam ja nešto vina, pa kad bi mene htela pustiti... Bolje ti nego tuðin - odahnu mati. Ostale, sve, samo je vaša kuæa u stanju da napuni, a moja kuæa i moja ruka ne stiza toliko, jer se zna naše tanko stanje. A za više daæe Gospod! I svakome neka da što želi. A kako je bata-Mita? Èujete li šta za nj? Ne može još da doðe. Sofki poslao ðizije za haljinu, a i novaca, da nam se naðe za ovaj praznik. Tone, mada je bio uveren da je sve obratno, ipak se èinio nevešt. Brzo ode, i po šegrtu posla joj unapred za celu godinu kiriju za te dve baève, a docnije æe on veæ i sve baève da zauzme, pa i ceo podrum. Metnuæe èak i svoj katanac na nj. Mati, kao uvek, ne brojeæi novac mada je svakad, u svakom njegovom fišeku, nalazila po nekoliko rðavih groševa , dade bakšiš deèku, isporuèujuæi pozdrav Tonetu i njegovoj domaæici. Kapija se za njim zatvori. Sofka vide kako joj se mati ne diže, veæ ostade tako jednako sedeæi, gledajuæi zamišljeno u ispijene šolje kafe i prevræuæi novac u skut. Èak i ne èu kad se kapija ponovo otvori i na nju se slobodno provuèe njina Magda. Kao uvek, uðe ona brzo, noseæi puno zavežljaja. I, ne zastajuæi pred materom niti joj nazivajuæi boga, ode pravo u kujnu. Ne može èovek da ih se otrese. I ne pokazujuæi šta im je donela, kao da nije vredno njene pažnje, poèe da trpa u kovèege belo brašno, a u sahane i tendžere presno maslo i sir, što im je donela od svoje kuæe i što su njeni celog posta brižljivo pribirali, samo da bi ona mogla što lepše i više ovamo njima, svojim gazdama, da ponese. Posle svrati u duæandžik za basmu. Znaju veæ oni kakvu æe da pošlju, kad je za nas. Samo brzo, jer posle moramo da idemo. I Magda, stara, suha, košèata, obuèena pola seoski pola varoški, brzo navuèe na bose noge neke stare speèene papuèe i ode. I to ne ode na kapiju ulicom, veæ kroz kapidžike, bašte, kuæe, kako bi se sa celim komšilukom videla, sa svakim zdravila, i onda prekim putem otišla u taj Šareni han. A Sofka je unapred znala kako æe ona odmah toga Arnautina, i ne pitajuæi ga da li on može, poèeti da savetuje kako æe da pazi da se to što æe poneti uz put ne pokvari i ne izlomi. I posle æe mu isprièati o njima, svojim gazdama: Sofki, materi joj, ocu, a najviše o njenom dedi, kod koga je ona služila. I to ne zato da bi on od nje doznao za njih, jer po njoj ceo je svet morao znati za njih, nego kako bi tolikim svojim prièanjem ona Arnautinu pala u oèi, te da posle on, kad odnese i isporuèi pozdrav od sviju, uzgred kaže da je tu bila i neka starka, a on æe onda, efendi-Mita, setiti se nje i znati da je to bila ona, njina Magda. I zaista, Sofka posle nekog vremena kroz prozore odozgo ugleda Magdu. Izišla iz komšiluka i ode onom ulicom koja vodi pravo gore u èaršiju, gde je pazar i gde su ti hanovi. I bojeæi se da nije zadocnila, gotovo trèi. Jednako gura èas na levu èas na desnu stranu svoju ovlaš povezanu kratku kosu na glavi. Èas poðe lako, umori se. Jedva vuèe na bosim nogama one speèene papuèe, èas ih izuje, uzme u ruke i potrèi. Ali opet svakog se èasa zaustavlja: ili da skloni koje malo dete sa sredine ulice, da ga ne bi koji konj ili tovar pregazio, ili da kome odgovori na pozdrav. Posle dugog vremena Magda se vrati zajedno sa dva šegrta koji doneše èitavu rpu basme. Sofka je znala kako je sad Magda sa tim šegrtima navlaš prošla kroz komšiluk, da bi svi videli tu basmu za Sofku i zavideli joj. Posle, pred veèe, kad se poèe dan kloniti, bilo je vreme da se ide na groblje. Zvona veæ stadoše da prodiru kroz gužvu i vrevu iz varoši. Gore do Sofke poèe da dopire vika, blejanje stoke, i ukroæivanje otrgnutih konja s pazara, i razilaženje seljaka. Iz èaršije se sve više i više dizala graja, vreva, šum, i to je sve brujalo i na sve strane mešalo sa prašinom, dignutom usled polivanja i èišæenja ispred duæana. Simidžije veæ poèeše da se viðaju kako silaze iz èaršije, razmileli se po sokacima što vode na drumove. Trèe besomuèno da dostignu mušterije. Zavalili se od korpe simita. Džepovi im, naduti marjašima, klate se oko njihovih nogavica. Oni razvalili vilice, optrèavaju oko seljaka i silom im guraju i nude stare, podgrejane simite. Tri za dvaest para! A seljanke beže, sklanjaju se od njih, uverene da æe im podvaliti. Ali najviše se sklanjaju i beže strepeæi da ih ne pregaze konji pijanih seljaka, koji tamo po èaršiji zastaju ispred svake mehane, da još ispijaju okanice, pa onda kao besni jure ovamo na konjima. Iz nedara im ispadaju stvari što su nakupovali i poneli svojima u selo. Gaze sve ispred sebe, naroèito Cigane i Ciganke. Ciganke u novim žutim šamijama, starim anterijama, beže ispred njih i, kao da ih umilostive, okreæu se k njima i ponizno ih mole: - Nemoj, gazda! Konji im se propinju nad njima, i one, smrtno uplašene, beže ma na koju stranu. Dole Magda se uzrujala. Ne može da saèeka mater, dok se obuèe, veæ uzela korpu s jelom i ponudama što æe se nositi na groblje, i stala ispred kapije. Metnula korpu na glavu, te joj svilen peškir prebaèen preko korpe, svojim krajevima zaklonio celu glavu, i valjda zagrejana od one vreve, graje i èaršije, svaki èas naviruje ovamo i vièe: - Hajde, snaške, veæ sav svet ode na groblje! A zaista, više njihove ulice, kroz kapidžike, iz sporednih ulica, gde nema meteža, veæ se èuje kako idu žene, starke i sluge ka groblju. Neke prolazeæi pored Magde zapitkuju je: - Hajde, Magdo! Ode li i snaška Todora? Sad æe - odgovara im Magda, tupkajuæi papuèama. Sofka je meðutim sišla i ovamo u kujni mater nameštala. Èisto je i Sofki milo što joj je mati, sada ovako obuèena u novo, u toj svilenoj anteriji, lakovanim papuèama, skupocenom zagasitom kolièetu, koje joj tako toplo i pripijeno stoji oko polovine, došla sasvim lepa i sveža. Samo, valjda usled pomisli na groblje i plakanje, veæ joj i sad oko vlažno a usta toplija. A Sofka je znala da je to, pored ovoga, i zbog današnjeg oèeva glasnika. Mada otac po njemu nije kazao da æe doæi, ona je ipak po tome slutila, nadala se da æe ih možda sada, za Uskrs, pošto nije toliko vremena dolazio - valjda jednom obradovati i doæi k njima. Zato je ona sad, oseæajuæi se pred Sofkom kao kriva za te svoje nade i misli o njemu, svome mužu, stideæi se te svoje slabosti, jednako krila od Sofke glavu i pogled i otimala se od nje da je tako dugo ne namešta i doteruje. Pošto materi lepo veza šamiju da joj jedri obrazi i ovalna brada odskoèiše, vezavši joj ispod grla belu svilenu i meku maramicu, Sofka iziðe zajedno s njome i isprati je do kapije. I kad za njom i Magdom zatvori kapiju, ona se brzo, gotovo trèeæi, ispe gore i kroz prozor otpoèe ih odgledati. Vide kako mati joj ide èisto ponosna i radosna. Zanoseæi i zabacujuæi pleæima sa svakom se ženom, kako koja iz komšiluka naiðe, zdravi. A sve one ili iza nje ili oko nje stupaju u društvu. Eno i tetka joj, Simka, èija je kuæa odmah na æošku do druge ulice, crnomanjasta, suva, koja je odavna ostala udovica i veèito ide po sudovima parnièeæi se sa seljacima, nikako ne moguæi da veruje da je njen pokojnik zaista mogao toliko da potroši i imanje seljacima da proda, a njoj i deci ništa da ne ostavi. Eno kako sa mlaðim sinom izlazi i, èim opazi Todoru, odmah joj prilazi ruci, ljubi je. I Sofka ovamo zna kako joj sada ona tamo sigurno govori: - Kako si, snaške? Eto ja danas imala neko roèište u sudu, pa eto jedva stigla da i ja poðem na groblje. Mati, kao uvek iduæi u sredi njih, ide napred, i kao predvodeæi sve ostale, zamièe naposletku sporednom ulicom, i gubi se ispred Sofkinih oèiju. Sofka ostade i dalje nagnuta na prozor oseæajuæi kako joj šalvare dugo, teško padaju po kukovima i kako joj se puna pleæa, usled tog njenog ugibanja i uvijanja, dodiruju. Ali odjednom se trže. Kroz prozore više nje, igrajuæi se i dobijajuæi ružièastu boju od crvenih æilimova, trnula je svetlost od sunca, koje zalazeæi iza brda, snopovima je obasipalo varoš crveno, žarko kao krv. Meðutim, iz varoši sve je više i više nestajao onaj žagor. U osvetljenom vazduhu, iznad glave èaršije, pazara, samo se dizao i lelujao oblaèak od prašine. A dole, iz kuæe, iz kujne i one velike sobe, ništa se nije èulo; takoðe ni iz dvorišta, ni iz bašte. Zato se Sofka i trže, jer uznemirena baš tom tišinom, mirnoæom, predveèerjem, kroz raširene nozdrve, poèe oseæati kako se iz dvorišta pokreæe i poèinje da osvaja onaj sveži baštenski æuv. Po bašti lišæe šušti; iz trave i aleja cveæa diže se onaj vlažan i jak miris. A znala je kako æe se to sve više odvajati, snažiti i otuda kroz tu tišinu ovamo do nje prodirati. A ta æe se tišina sve više, sve jaèe širiti. Sve, kao umorivši se od dnevna rada i svršivši što je trebalo, poèeæe da se povlaèi, odmara i èeka veèe, noæ. Tek pokoje, zadocnelo, èuæe se krcanje ðerma na bunarima, tek pokoji bat ulicom. Žureæi se, ako proðe tek pokoji sluga, èirak, noseæi iz èaršije što je gazda za kuæu nakupovao, a obièno na mašine navlaèene i ispeglane fesove, ili gotove haljine, uzete tek sada od krojaèa. Jedino što æe se sa crkava, i varoške i šapranaèke, neprestano zvoniti. A sve æe drugo postati tiše, mirnije i tamnije. I kao uvek, i tada se Sofka najviše bojala i plašila. Zato, mada je znala da je kapiju zatvorila, ipak bacivši šamiju na kosu i na prsa, siðe dole. Èisto sa strahom, grabeæi, dok je još videla, uðe u kujnu i zatvori vrata od one velike sobe. U samu sobu nije smela da uðe, jer tamo, u kraju sobe, veæ je bilo mraka. I kada i samu kujnu za sobom zatvori, oseti se slobodnija. Još jednom ode do kapije i, pošto se ponova uveri da je zaista dobro zatvorena, poèe se vraæati malo umirenija i staloženija. I ona, vraæajuæi se od kapije, prolazeæi pored bunara, kao svakada pri takvim veèerima, kada bi bila tako sama, zatvorena, poèe oseæati neku draž, i to draž pokretima tela. Znala je da æe, mada joj je sada mati na groblju, kroz nekoliko dana eto Uskrs i cela ova nedelja strasna i plaèna, kada èovek ne treba ni da se nasmeje - ipak, ipak, pored toga što bi znala da je greh, nju sve više i više obuzimati ti oseæaji, ta draž, milje, golicavost. I da sve to ne bi bilo, ona, tobož poslom, poèe jednako švrljati po dvorištu, a najviše oko kapije, do koje je ipak dopirao žagor koji je hrabrio. Ali meðutim iz bašte poèe da bije svežina i to tako slatka i bujna. Sa groblja jednako je zvonilo, a nekako èudno, teško, odmereno, da od toga Sofki bi tako muèno. I ne znajuæi ni sama zašto poèe da je podilazi vatra. Nije mogla da ode u kujnu, još manje da uðe u spavaæu - onu prizemnu sobu, veliku, mraènu sa dolapima i kupatilom. Bojala se da se ko otuda iz onih otvora i rupa ne pojavi. Zato, pored svega što nije htela, što se ustezala, ipak pobeže gore. I tamo, u sobi, do prozora, na minderluku sede með crvene i meke jastuke èupavce. Snaga joj poèe goreti, èelo, ruke sve u znoju. Nije smela da se makne, a kamoli vrata i prozore da zatvori. Ko zna dokle bi tako sedela da se veæ jednom odozdo, sa kapije, ne èu tiho kucanje. Ne jako i silno, nego kao kad je èovek umoran, pa da ne bi privukao pažnju prolaznika on ovlaš samo kucne, tek da ga ovamo u kuæi èuju i što pre mu otvore. Odmah za kucanjem èu se umoran materin glas: - Sofke, otvori! Sofka, zaradovavši se, poðe. A i vreme je bilo da se one, majka i Magda, vrate, jer su veæ zidovi oko kuæe i kapije mirisali na naslaganu prašinu od današnjice. Ali dok ona siðe i polako poèe iæi ka kapiji, a ono Magda, koja je kao uvek bila ušla odozgo kroz komšiluk, da bi prekim putem pre matere došla i otvorila joj kapiju, veæ stiže i, ostavivši korpu u kujnu, preteèe Sofku na kapiji. Sofka osta da ponovo zakljuèa i zatvori kapiju, slušajuæi kako Magda trèi ispred matere da tamo pre nje stigne i u kujni raspremi, upali sveæu i osvetli sobu, da joj se ne bi snaška, onako u polumraku, ulazeæi spotakla o što. Sofka se za njima vrati oseæajuæi kako je od svega ovoga postala mrzovoljna i umorna. Uðe i ona u sobu kod matere. U kujni je veæ Magda radila. Palila je oganj na ognjištu i raspremala onu veliku korpu što je na glavi donela, sa puno ostataka od pite i jela što se nije moglo da razda, a još više od drugih pita i jela što su nadobivale u zamenu razdavajuæi po okolnim susednim grobovima. I svaki èas, kao svakada kada bi dolazila sa tih podušja, usled mnoge ispijene rakije, jednako nateže testiju sa vodom. I, da je ne bi umrljala, naslanja je o lakat ruke i njime izdiže i prinosi ustima, da bi joj pucalo grlo. Odahnjuje ne moguæi da se pribere od žeði. I tobož nije joj tako slatka i prijatna zbog zagorelosti od piæa, veæ što nije htela za sve vreme, dok je bila tamo na groblju, da pije druge vode, iz drugih bunara, jer sve one ne valjaju, ne mogu ni da se prinesu ovoj vodi njihovoj, iz njihovog bunara, te odahnjujuæi, govorila bi: - Oh, oh, što je slatka ova naša voda! E, baš je nigde nema! I da zabašuri sve to, poèe se okretati Sofki i, po obièaju svom, prièati joj šta je bilo tamo, na groblju: koja je kakvu pitu umesila i šta donela za razdavanje; kad je došla, dockan ili rano; kako žalila i naricala; koga najviše od pokojnih spominjala: da li muža, oca, da li sina, svoje dete jedinèe, i koliko, do kog vremena plakala; kako je bila obuèena. A naroèito sve to za matere onih Sofkinih drugarica, za koje je Magda slutila da ih Sofka ne voli, osobito Milenkovih, Trajkovih. Mati, pošto je i sama bila umorna od svega, prekinu Magdu obraæajuæi se Sofki: - Hajde da veèeraš Sofke! Sofka joj ne odgovori. Ali joj mati ne dade. Pokazujuæi glavom u kujnu na onu korpu sa jelom i komaðe pite, poèe da je nudi: - Uzmi, uzmi. Znaš da treba i ti što u pokoj duše da uzmeš. Sofka, mrzeæi je da se odupire materi, pristade. A nikada nije volela ta jela što se donosila otuda sa groblja. Uvek pored mirisa samih jela oseæao bi se i drugi miris u njima, miris tamjana, pokapanog voska od sveæa i suvih, istrulelih, oko krstaèa izvešanih šimširovih venaca. Èak bi se oseæao i miris one zemlje grobljanske, sa samoga groba. Magda, držeæi široku siniju i nagnuta nad njom a nogama jednako gurajuæi ispred sebe na što je nailazila, da se ne bi spotakla, stavi je ispred Sofke. A na prvom mestu se isticalo jedno veliko parèe pite, koje se i belinom svoga brašna i množinom jaja i sira odlikovalo. Od nje nije ni razdavala drugima. Samo je za tebe i mesila. Mati, èisto surevnjiva na tu ludost te Sofkine tetke a svoje sestre, kao da ona ne bi imala da umesi Sofki što bi joj se jelo, veæ eto ona, koja toliku decu ima, od imanja samo kuæicu i vinograd, a muž joj gotovo nadnièi - poèe Magdu grditi: - A što si joj uzimala? Što toliko parèe, gotovo pola tepsije da ti da? Nema ni ona da jede, a kamoli drugome... Otkad se nismo videle! Èak je bila odavno spremila, odavno uvila u peškir. Ovo je za Sofku. Od èistog je mutmelj-brašna. Samo jaje i mleko. Zna tetka šta mi Sofka voli, pa je tetka za nju ovo spremila. I mnogo da mi pozdraviš Sofku, Sofkicu našu. Tetka otkada je nije videla! Majka znajuæi sve to, samo odmahnu rukom, da bi ova prekinula. Sofka gledajuæi tu množinu jela, pita, po tepsiji, uzimala je od svaèeg ovlaš, með prstima i gotovo samo dodirivala ustima. A najviše je uzimala od tetkine pite. Mati je jedva opet èekala da Sofka svrši sa veèerom. I zaista, èim se Sofka prekrsti i, obrisavši skut od mrva, odmaèe od tepsije, i Magda ponovo iznese u kujnu, mati joj se odmah diže. Odmah poèe da se skida i raskopèava, naredivši Magdi: - Hajde, nameštaj, Magdo! Magda je za to vreme iznosila iz onih dolapa, gde su bile savijene spavaæe haljine, pokrivene belim èaršavom, dušeke i jorgane. Istina, dušeci su bili skupoceni, teški, od same vune, ali stari, i pored najnovijeg, najopranijeg èaršava, kojim su opšiveni, nije moglo a da se ne oseæa onaj vonj starih, toliko puta krpljenih, prešivanih a nikada nerastresivanih spavaæih haljina. I valjda usled svakidašnje upotrebe i stajanja na jednom istom mestu, bili su gotovo uplesniveli. Takvi isti su bili i jastuci, èupavci, dugaèki, ali sa grudvama. Takoðe i jorgani sa prvobitnom svilenom postavom, teški, topli, jer su bili od èistog pamuka, ali i tanki, proreðeni. Magda, pošto razastre, namesti, donese i metnu više glave testiju sveže vode, èiji je grliæ bio zapušen zelenim lišæem, iznese sobom sveæu u kujnu, da bi se Sofka i mati u pomrèini sasvim svukle i legle. A ona tamo u kujni, kao obièno, pre no što leže, poèe da zatrpava, gasi i poliva vodom vatru u ognjištu, te da ne bi noæu ko zna kakva iskra prsnula, i bogzna šta se uèinilo, možda èitava kuæa zapalila. Sofka i mati svlaèile su se æuteæi. Mati pre Sofke bi gotova. I tek, kao odahnuvši i oslobodivši se od svega ovoga, brzo i zaspa. Poèe da se èuje ono njeno umereno, u dubokom snu, puækanje na usta. Sofka, pošto uvi drugom starom šamijom svoju tešku kosu, da joj se ne bi u spavanju umrsila i sutra je morala ponovo da èešlja, leže pored matere. I ona se pokri isto takvim skupocenim jorganom, ali isto tako tankim, proreðenim, i koji joj se zbog toga uvek pripijeno obavijao oko nje, te joj se, tako ležeæi na strani, sa prebaèenom rukom duž sebe, jasno ocrtavala ona obla dužina tela, kukova joj i nogu. Nije mogla da zaspi. Èekala je da doðe san i, s vrelim prstima ruke, oseæala je kako noæ sve jaèa, tamnija i usamljenija biva, kako mati iza nje uveliko veæ spava. Iz onih dolapa, iz kojih su iznete spavaæe haljine, a oni ostali sluèajno nezatvoreni, bije neka studen; iz kujne vlaga od polivene vode i razvejan pepeo usled zatrpavanja i gašenja ognjišta. Jedino, odozgo sa gornjeg sprata, kroz napukle tavanice, što dolazi suvota od starih dasaka, šindra i ukrasa drvenih po rafovima, sobama i doksatu. I onda sve bi to, tonuæi zajedno sa njima sve dublje i dublje, u noæ i tamu padalo, i bivalo pokatkad prekidano otuda iz kujne iznenadnim šumom, zvonom tepsija, sahana, od miševa, koji bi pored njih protrèavali, i onda njihovim tamo grickanjem ispod kovèega, naæava. A iznad svega èulo se jednako, iz dna kujne, oko ognjišta, hrkanje Magdino. Ona, kao uvek, spavala bi podboèene glave o ruku, obuèena, èak i sa papuèama - jer, zaboga, sutra, èim zora, ona mora da porani, prva da ustane, toliki je posao èeka! VI Pred sam Uskrs, u subotu uveèe, Sofka primeti kako je, kao i svake godine, došao najstariji Magdin sin. On, pošto po varoši sve nakupovao što za njegovu kuæu u selu trebalo, pošavši natrag, svratio k njima. Magda nije dala da on takav i sa onim njegovim prostim konjiæem uðe na kapiju. Na kapiju je samo njega pustila, a njegovog konjiæa krišom, da niko ne vidi, iza kuæe uvela i tamo u kraju bašte za neko suvo drvo privezala, da uz naramak sena ili trave drema, èeka, dok njegov gazda posvršava odreðene poslove: dovoljno naseèe drva, sa èesme u velikim sudovima donese vodu; po dvorištu ispred kuæe travu poèupa i rašèisti... Pa onda, pred sam mrak, kada poène cela varoš da se potresa od cviljenja i blejanja jaganjaca, da i on ode i, za svoj novac, kupi najbolje i najugodnije jagnje, odmah ga do kapije, ispod šamduda, okaèivši omèu od starog nekog i masnog užeta, tu zakolje i odere. Ali prolivenu krv da ne poèisti, da bi se po njoj sutra, kada gosti doðu, videlo kako je celo jagnje zaklato a ne da je sa kasapnice na èerek kupovano. I kada bi sve to svršio, uredio, ne pojavljujuæi se, i ne kazujuæi se ni materi ni Sofki, gotovo u crni mrak ode u svoje selo. I onda bi se èulo kako Magda, prateæi sina, kao svake godine, nareðuje mu i poruèuje: - Pa sutra da ne zaboraviš i da poraniš, i ti prvi da doðeš na èestitanje ovde. I ono prasence gledaj da dobro urediš i doneseš, da ne zaboraviš! Neka gleda da je od èistog brašna. I bacajuæi se sinu o vrat i ljubeæi ga strasno, produžavala bi: - A sad u zdravlju i sreæi da mi sutra doèekate slatki i mili praznik! Sve mi pozdravi, i svi mi zdravi i veseli bili! Magda i mati celu noæ ne zaspaše, jednako ureðujuæi i nadgledajuæi oko lonaca jela. Sofka sa svojim sobama gore bila je odavna gotova. Gore su je èak èekale veæ nove haljine, sašivene od one nove basme. Kratak, dosta otvoren jelek sa žutim širitima kao i šalvare sa velikim kolutovima oko džepova i nogavica od poreðanih zlatnih, žutih gajtanova. Sofka ih je veæ juèe probala da vidi da li su joj dobre. Ali su joj izgledale nezgodne, što uèkur i nova basma nije bila ugužvana i umekšana, te su je greble oko polovine. A cele šalvare izgledale su joj kao da nisu njene, jer, zbog toga što su bile krute i nove, èinile joj se šire i kao da se ona iz njih više vidi, kao da je gola. Sutra, na sam Uskrs, kuæa obasjana suncem, nameštena i spremljena, uzdizala se i sjala svojim starim poleglim krovom sa onim nekolikim veæ naerenim ali okreèenim dimnjacima i sa opranim prozorima i oribanim vratima od soba na gornjem spratu a osobito sa onim od mnogog ribanja veæ žutim kao vosak starim stepenicama. Cela ona, sa tim gornjim spratom ispred sebe, obuhvatala je sve ono polje, bašte, njive i drum kojim se ulazilo u varoš, i prolazeæi pored nje išlo gore u èaršiju. Sproæu kuæe i iza nje ležala cela varoš, sa crkvom, sahat-kulom, pazarom, brdima, vinogradima, i dok se sa tog njinog gornjeg sprata sve ovo moglo da vidi, dotle sa ulice, zbog one njine velike dvokrilne kapije, nikad se nije mogla cela kuæa videti. Ali sada, pošto je, kao svakog praznika, kapija bila širom otvorena i njena krila poduprta sa dva velika kamena, sva se kuæa videla. Èista, spremna, i kao izložena, stoji otvorena za goste, za taj svet spolja iz varoši. I sada po njoj, što jaèi dan, sunce sve svežije i toplije zagreva, a sa crkve jaèe i uznemirenije zvona zvone, iz ulica svet sve više izlazi i ide ovamo po ulici, i Sofka i mati i Magda sve užurbanije, uplašenije trèe, silaze, penju se po stepenicama. Èak i Magda, i zaèudo sasvim kao što treba, do grla zabraðena novom šamijom i sa zakopèanom košuljom. A ta zakopèana joj košulja oko vrata za nju je najgore bilo. Još pored toga bila je Magda i u sasvim novoj, širokoj seljaèkoj futi; na nogama takoðe nove èarape. Samo papuèe nije mogla da trpi, veæ išla bez njih, a to sve zbog tih novih èarapa koje su joj noge isuviše ugrejavale. Videlo se kako svaki èas izlazi iz kujne i sa iscepanim drvima vraæa se natrag. Gore, nasred gostinske sobe, stajala je mati. Obuèena u svilenu anteriju, opasana novom, tankom bošèom i sa prekrštenim rukama na pojasu. I radosna i uplašena. Usta su joj jednako mrdala, a po okruglom i punom joj licu, naroèito oko jagodica, pokazivala se rumen. Jednako je, onako stojeæi, punila i svaki èas ispijala kafu, a oko nje, kao uvek, bio je prostrt iznad asura, da bi bilo mekše i ne èuo se hod - onaj veliki, stari æilim sa Solomunovim slovima. On je celu sobu ne samo ispunjavao nego i bio veliki za nju. Morao se oko krajeva da podavija. Okolo po sobi minderluk sa jastucima a pokriven uskim èupavcima, mekim i crvenim, koji su pod dodirivali. Po rafovima poreðani sahani, naroèito ibrici, šolje i sudovi za piæe i posluživanje. I sve to, istina od starog zlata, sada oribano i oèišæeno, jasno je odudaralo svojom žutinom od crvenila nameštaja. Pored ona dva prozora sa belim kratkim zavesama, koja su gledala na crkvu i varoš, kao i ova druga dva suprotna, koja su gledala dole, na polje, bašte i drum, još svežijom i prostranijom èinila je sobu i ona množina po belo okreèenim zidovima povešanih svilenih i kao val lakih peškira. Svi išarani starinskim šarama i starim zlatom. I mada su bili veæ poèaðaveli, ali usled svog nihanja, pokreta pri svakom ulazu, otvaranju i zatvaranju vrata, èinili su da po sobi uvek bude hlada. Sofka se još nije bila sasvim obukla. A i nije nalazila za potrebno, pošto je znala da æe oni što æe poèeti sad prvi dolaziti biti veæinom seljaci, nekadašnje njihove èivèije. I zaista, prvi poèeše dolaziti seljaci. Svi oni dolazili su otuda iz bašte, gde su na gornju kapiju ušli, da bi u bašti, iza kuæe, konje ostavili. I èim uðu, prvo bi išli u kujnu, a opet svaki sa pogaèom ili kojim drugim poklonom. Posle sa mukom su se penjali gore kod matere i, još sa veæim nestrpljenjem, tamo u sobi, ne sedajuæi veæ kleèeæi u kraju, do zida, a nogama odgurnuvši æilim, da ga ne bi uprljali, èekali su da se svrši posluživanje, razgovor, pa da se opet povrate u kujnu, kod Magde. I tu bi, oko ognjišta, na kratkim stolièicama sedeli, pili rakiju, koju bi im Magda grejala i sa njima pila. I svaki èas posle kada gosti iz varoši poènu da dolaze, oni, držeæi ispod sebe stolièice, izviruju i sa strahopoštovanjem gledaju kako su ovi obuèeni, i kako se slobodno penju na stepenice, sedaju tamo, piju i razgovaraju se i to glasno, da se i kod njih ovamo u kujni èuje. Za sve to vreme, dok su oni seljaci dolazili, Sofka se nije oblaèila. Šuškala je dole u spavaæoj sobi. Zagledala odelo, minðuše i spremala šta æe obuæi. Ali kad zvona pri kraju službe poèeše naglo da rastu i rasturuju se na sve strane po varoši kao poslednji put; i kad do nje ovamo u sobu poèe da dopire iz ulice bat koraka, glasni razgovori; i kada mati, videæi i sama odozgo, iz sobe, kako se oko crkve izlazeæi iz nje, crni svet i rastura - poèe ona Sofku odozgo žuriti: - Hajde, Sofke! Tek što ko nije došao! Sofka se tek onda poèe oblaèiti. Oseæala je draž od one lake, èiste košulje, gotovo žute od mnoge svile; od onih dugaèkih, i kao sve nove, više nego obièno, teških šalvara, nabranih u bore. Samo oko jeleka je imala mnogo posla. On joj je bio mnogo otvoren i mnogo tesan. Jedva ga bila zakopèala, te je posle morala jednako da izvija pleæima i bedrima, probajuæi da li joj od tesnoæe neæe gdegod puæi. Ovlaš poveza se kratkom, svilenom i zatvorene boje maramom. U uši obesi one materine u rodbini nasleðivane zlatne minðuše sa velikim dukatom, koje su bile spojene zlatnim sitnim i dugim lancem, èija je sredina bila utvrðena za takoðe zlatnu kuku, koju zabode gore po potiljku na šamiju, te je polovine od tog lanca poèeše golicavo a hladno da dodiruju po vratu i leže joj po ramenima. Kosu nije htela sasvim da zaglaðuje oko èela. Naroèito iza uva ostavi je, da ima malo pramenova, te da bi oni svojom senkom kao sakrili onu udolicu ispod ušiju ka vilici, a i ceo joj obraz od te senke došao tamniji, ovalniji. Od cveæa zakiti se samo jednom kitom svežih, u bašti nabranih zumbulova i með njima jedina bela lala. I to se zakiti ne gore, više èela, nego po potiljku, naniže, niz kosu. I sa osmehom, videæi kako joj to sve lepo stoji, iziðe, i èisto zapahnu u kujni sve. Seljaci nemo, iznenaðeno se digoše. Poèeše da joj prilaze ruci, ali ona ne dade. I sa istim osmehom, sa oèima malo zatvorenim od zadovoljstva, u lakovanim cipelama, zakopèanim na kopèe, s visokim potpeticama, koje su joj dobro èinile, jer joj zbog njih šalvare nisu dodirivale zemlju i dizale prašinu, pope se gore, materi. Kao svakad, èestita materi Uskrs i poljubi je u ruku. Mati, ushiæena a i potresena - ko zna kakve joj misli tada doðoše, kada je vide toliko lepu i ne toliko raskošno koliko prosto i ukusno nameštenu - grleæi je, ali polako, da joj ne poremeti ni kosu, ni odelo, poljubi je, ne u èelo, kao mati - veæ u usta, kao sestra: - Vaistinu vaskrse, èedo moje! I tebi sreæan dan, i živa i sreæna mi bila! Sofka sa velikim poslužavnikom, pokrivenim izvezenim peškirom, siðe natrag u kujnu, da po njemu poreða èaše i šolje kojima æe se gosti služiti. Utom Magda istrèa iz kujne i polete kapiji. Gotovo slep, poguren, duge, od duvana i èibuka gotovo žute brade, i obrastao gustim belim dlakama oko oèiju i obrva. Trese se od starosti i jednako se muèi zagledajuæi oko sebe da li je zaista tu, kod njih. Njegova dosta iznošena duga mantija klimata se oko njega. Magda mu priðe ruci. Celiva ga i èestita praznik. On je poèe dugo, trepæuæi, gledati, ne moguæi da je se seti, tako da Magda, tupkajuæi ispred njega, sama poèe da mu se kazuje: - Ja sam, dedo. Jedva, kao kroza san, on se seti nje i nekim kao izmuèenim od starosti, od usamljenog sedenja i bdenja u svojoj sobièici, dugim a još jakim glasom poèe: - Ama ti li si, Magdo? A ja ne mogu, mori, da te poznam. I voðen Magdom poðe. Mati brzo, sva radosna što ih on nikako ne ostavlja, nikako ne zaboravlja da prvo njih ne poseti, siðe i istrèa preda nj. Sreæan ti dan i praznik dedo! I pošto ga poljubi u ruku, a drugom rukom držeæi ga ispod pazuha, produži da ga ona vodi. On, tresuæi se, oslanjajuæi se i pipajuæi svojim štapom koji je bio mastan, išao je i jednako kao budeæi se govorio: - O, o, Todoro! Kako si mi, Todoro? Šta mi radiš, Todoro? I Sofka istrèa, i ona, obradovana njegovim dolaskom, poljubi ga u ruku. I on, okružen njima, poèe da se penje i da se neæka: - Ama ne mogu ja gore. Bolje ja dole, tu u kujni da ostanem, jer ja ne mogu. I njima dvema pridržavan, poèe se peti. Prvu bi nogu lakše digao na stepenice, ali je sa drugom teško išlo, dok bi je digao i metnuo do one prve na stepenici. Sav je zaudarao na burmut, duvan, i na neki star, ali i suv, osvežavajuæi zadah. I kada se s mukom gore pope, i kada bi posaðen na minderluk, kada se oseti da je ceo, da je siguran u mestu, on poèe: - Pa kako ste mi? Jeste zdravi i živi? I molim se Gospodu, ali on neæe pa neæe da me uzima. A teško je, Todoro. Ne može se više. Veæ i ne vidim, i ne èujem, a i na smetnji sam onim mojima. I onda otpoèe da se tuži, kao svi suviše stari ljudi, koji, ne što im se ne mili živeti, nego što vide koliko ih njihovi u kuæi ne paze, digli ruke od njih i u neko udaljeno sopèe metnuli ih da sede. I tamo, što bi im se donelo, to bi jeli i pili. A veæ od starosti, prosutosti, ne smeju kæeri i snahe ni da ih dvore, ni da k njima ulaze, veæ samo sluge, i to muški. Ali, kao da se seti da nije u redu, naroèito sada, da o sebi prièa, prekide i poèe da pita o njemu, efendi-Miti, koga je on krstio, docnije sa Todorom venèao, a sa èijim je ocem, Todorinim svekrom, bio nerazdvojni drug još iz detinjstva. I što mi se nikada ne javi, kada doðe, da ga vidim. Koliko puta pitam one moje za njega i za sve vas, a oni ili mi ne odgovore, ili možda mi nešto i kažu, ali ja ne èujem, pa mislim da mi ništa i ne kažu. Sve je pozdravio, nama poslao nešto novaca, da nam se naðu za ovaj dan, a Sofki neke svile i basme. Ne može još da doðe. Zakasao u neku trgovinu. Utom Sofka doðe sa poslužavnikom, te mater prekide. I dok ga je Sofka služila slatko, smešeæi se što on ne vidi, ruke mu drhte sa onim njegovim žutim, košèatim prstima, te je ona sama morala kašièicu u usta da mu meæe, dotle mu mati bila naèinila cigaru i pripaljenu uturila með prste. A još kada Sofka, znajuæi da on to voli, ne kao obiène goste po jednom èašicom rakije služila, veæ na stoèiæu, primaknuvši mu ga do kolena, poreðala pet šest èašica, a mati takoðe, èim popuši jednu, ona veæ drugom gotovom, zapaljenom ga nudila, on sav blažen, sreæan, razgrnuvši mantiju i raskomoæavajuæi se, poèe da ih blagosilja i bogzna kakvim imenima da im tepa. Ali utom odozdo dete koje ga je bilo dovelo poèe da vièe kako je vreme da ga vodi natrag. A po tome odmah su Sofka i Todora znale da naroèito rakijom ne treba više da ga nude, da su njegovi iz kuæe zato tog deèka i poslali, da ga on vodi, a u isto vreme i da pazi na nj da dugo ne sedi. Bojali se da se tako ne zanese, pa ne samo kod njih nego i po ostalim kuæama ne poðe na èestitanje, i ne opije se. Jer su znali kako je, kad mu se ukaže prilika, i onako star, oblaporan kao neko dete. Ne toliko što je podržavan od Todore i Sofke, nego više usled rakije, a i što se nije peo nego silazio, kretao se brže i lakše.

TAJNA NEČISTE KRVI (7.deo) - epizoda III
Но ипак, уверена је била да то не може никада бити. Бабин лик увек јој је мало јаснији. И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро. Од чистог је мутмељ-брашна. Gotovo sve su ovako kao Sofka plakale, jadale se, ronile suze. On, tresuæi se, oslanjajuæi se i pipajuæi svojim štapom koji je bio mastan, išao je i jednako kao budeæi se govorio: - O, o, Todoro. Tamo, pomješana sa drugim ženama nagih tijela, sluša pomalo žalobne pjesme o udaji, rastanku, o oproštaju od mladosti, što će je rastužiti i natjerati na plač, utoliko više što udaja nije bila vlastiti izbor i što nije obećavala sreću i neki trijumf, nego sramotu, poraz i rušenje svih iluzija.

Sex oglasi Beograd

❤️ Click here: Sex upoznavanje srbija cene

Volim brze motore, brze automobile.. I sama pozelis da si negde sakrivena u lepim. Zato sam i ovako sva slatka.

Iz jednostavnog razloga što svakim danom sve više i više raste broj internet korisnika u Srbiji koristeći ga u različite svrhe, pa tako i za upoznavanje, druženje, muvanje, sex... KONTAKT: RADOSNA TEKST PORUKE na broj 5887 IME: Mazica GODINE: 25 god ZANIMANJE: konobarica MESTO: Leskovac OPIS: Devica sam u horoskopu. Šta je bilo IN a šta OUT?

Srbija upoznavanje licni oglasi po gradovima: - Предност Београд и Нови Сад. Позовите и закажите бесплатан разговор у нашој канцеларији.

Trazite Nis upoznavanje, kontakt ili licni oglasi Nis? Na pravom ste mestu! VAZNO: Slanjem oglasa sa svog broja telefona prihvatate ovog sajta i cinjenicu da ce vas broj telefona i oglas biti vidljiv na sajtu odmah posle slanja. Najstroze je zabranjeno reklamirati seksualne usluge za novac, kao i trazenje dopuna za telefon! Nisam smarac niti manijak. Zelim da upoznam stariju damu nebitnih godina iz BG sa svojim smestajem za seksualnu avanturu. Molim da se samo ozbiljne i diskretne dame jave i to iskljucivo pozivom na br. Slike saljem iskljucivo na viber. U toku dana SMS-om ce te dobiti broj trazene dame. MITROVICA: Lena 25; SMEDEREVO: Sanel 38; PANCEVO: Milica 34; Danijela 38: Marina 50; ZRENJANIN: Dragana 44; VALJEVO: Nina 33; Mira 45; VRANJE-LESKOVAC: Nada 38; NOVI SAD: Sonja 47; Aleksandra 36; par 35-44, za muskarce; KRAGUJEVAC: Crnka 25; UZICE: par 30-58 trazi mladjeg muskarca za trojku; KRUSEVAC: DOMINO dama; KIKINDA: Dragana 45; imamo devojaka, dama. Ukucajte HOG ime dame i grad odakle je i posaljite na broj 1202, poruka 240 din. U toku dana dobicete SMS-om broj trazene dame ili para. U toku dana SMS-om ce te dobiti broj trazene dame. Ako zelite devojke, dame, za druzenje, sex, masazu, iz vaseg grada, ukucajte: HOG GRAD iz koga zelite i posaljite na broj 1202, poruka 240 din. U toku dana dobicete SMS-om broj telefona dame iz vaseg grada. SVE DISKRETNO I PROVERENO! Ako zelite da vidite veliki broj zasticenih oglasa i fotografija devojaka, dama, muskaraca, parova, gay mladica, transica, bracnih ponuda... INFO 0642306168 306450 26. Pali me osecaj kad sam potpuno go. Ako nisi za sex, moze i samo 'vatanje, pipkanje, lizanje, ljubljenje. Za svaku sam kombinaciju samo ako si ok. Sajt SEXY SMS OGLASI ne odgovaraju za istinitost navedenih oglasa i ne proveravaju verodostojnost samog teksta pristiglog putem SMS poruke. Svaka neovlašćena distribucija materijala sa ovog sajta ili pokusaj zloupotrebe biće krivično gonjen. © Copyright - Sva prava zadržana.

Zelim nova upoznavanja pozz svima
Жели упознати финог и допадљивог господина за дружење. Позовите и закажите бесплатан разговор у нашој канцеларији. Na pravom ste mestu. Znaci veza bez obaveza, malo seksica i to je to. Takode,imamo ponudu i za vezu,brak. Dve srodne duše su se našle u velikom gradu… Mesecima nisam uspevala da upoznam pristojnog muškarca sa kojim mogu normalno da popričam, a onda neočekivano upoznam ovde savršenog muškarca koji mi odgovara u svemu. KONTAKT: MAZICA TEKST PORUKE na broj 5887 IME: Limbo GODINE: 26 god ZANIMANJE: frizerka MESTO: Vranje OPIS: Totalno otkacena, luda, blesava. Уз нашу помоћ, пронађите друга за цео живот.